Cene nafte i gasa već odražavaju kombinaciju tehničkih poremećaja, vremenskih anomalija i političkih tenzija. 

U Severnoj Americi, ekstremno hladno vreme i rekordan izvoz LNG-a podigli su cene gasa na najviši nivo u poslednje tri godine, direktno utičući na troškove industrije, transporta i proizvodnje.

Nasuprot tome, Evropa ulazi u sredinu zime sa komfornim zalihama gasa, zahvaljujući strateškim rezervama i aktivnom uvozu LNG-a, što omogućava industriji da funkcioniše bez ekstremnih troškova energije. Ova razlika jasno pokazuje koliko lokalni vremenski i logistički faktori utiču na energetski balans.

Geopolitički rizici dodatno komplikuju situaciju

Tenzije između SAD i Irana, kao i dugotrajna kriza u Ukrajini, drže tržišta u neizvesnosti.

Svaka najava vojne ili diplomatske akcije može momentalno podići cenu barela, jer trgovci anticipiraju moguće prekide u snabdevanju. Sankcije prema ruskom energetskom sektoru ograničavaju fleksibilnost globalnog snabdevanja i primoravaju velike potrošače, poput Kine i Indije, da balansiraju između kupovine po povoljnim cenama i političkog rizika.

Indija i Kina aktivno kupuju rusku naftu po sniženim cenama, ali istovremeno razvijaju domaću proizvodnju i diversifikuju izvore. Ove dve zemlje, kao najveći azijski potrošači, značajno utiču na globalnu ravnotežu ponude i potražnje i indirektno na efikasnost zapadnih sankcija.

I pored rekordnog rasta obnovljivih izvora energije, tradicionalni energenti ostaju nezamenjivi. Ugalj i gas koriste se kao rezervni kapaciteti tokom hladnih talasa ili perioda slabog vetra i sunca. Prošle zime, evropske zemlje su bile primorane da privremeno povećaju proizvodnju u termoelektranama na ugalj, dok su u SAD skuplje cene gasa naterale elektrane da privremeno vrate ugalj u proizvodnju. Ovo pokazuje da zelena tranzicija još uvek zavisi od pouzdanosti tradicionalnih sistema.

Spekulacije o vojnim akcijama zbog energetike, poput retoričkih izjava Trampa o "potencijalnom ratu", ne odražavaju realnu verovatnoću neposrednog sukoba. Pokretanje rata je kompleksan proces, zahteva podršku Kongresa, saveznika i logistiku, a retorika političara često služi više za unutrašnju i međunarodnu političku igru nego za stvarnu akciju

Ipak, retorički pritisak i nagoveštaji vojne opcije mogu povećati tržišne premije i posredno uticati na cene energenata.

Evropska unija je u januaru 2026. formalno usvojila uredbu koja uvodi postupnu zabranu uvoza ruskog prirodnog gasa - kako ukapljenog (LNG) tako i gasovodnog snabdevanja - sa ciljem da do kraja 2026. prestane uvoz ruske LNG robe, a do jeseni 2027. potpuno prestane i uvoz ruskog gasovodnog gasa. Ova uredba predstavlja deo dugoročne strategije EU da se oslobodi zavisnosti od ruskih fosilnih goriva nakon sukoba u Ukrajini. 

Zabrana ruskog LNG‑a i gasovodnog gasa ulazi u faze od april‑jun 2026 (blokada novih ugovora) pa do jeseni 2027. (potpuna zabrana). 

Mađarska i Slovačka bile su protiv, jer još uvek snažno zavise od ruskih energenata, ali nisu uspele blokirati uredbu. 

Planirana zabrana je deo šire strategije REPowerEU koja želi smanjiti evropsku zavisnost od ruskog gasa i povećati energetsku autonomiju. 

Ovaj potez ima duboke geopolitičke implikacije - smanjena je uloga Rusije kao pouzdanog snabdevača, ali je takođe povećana izloženost Evrope promenama globalnog LNG tržišta i geopolitici SAD - što stvara novu vrstu zavisnosti.

Problemi sa snabdevanjem i zalihe gasa u Evropi

Tržišne indikacije pokazuju da su:

 - Zalihe gasa u centralnoj i istočnoj Evropi niže nego prethodnih godina, što može otežati nadoknadu tokom leta i povećati rizike u sledećoj sezoni grejanja. 

 - visoke cene gasa u celoj Evropi i SAD‑u poslednjih meseci izazvale su strah od naprezanja kapaciteta i mogućih prekida snabdevanja ako zalihe ne mogu biti adekvatno obnovljene. 

Ovi izazovi delom su povezani sa smanjenjem uvoza iz Rusije, ali i sa osetljivom strukturom zaliha i logistike transporta gasa unutar EU.

Situacija u Hrvatskoj - izazovi i prilike

Hrvatska je do sada imala nekoliko ključnih karakteristika i izazova u tržištu gasa:

 - Oslanjanje na uvoz i struktura snabdevanja - prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), Hrvatska se suočava sa rizicima zavisnosti od uvoza gasa, jer domaća proizvodnja pokriva samo deo potražnje, dok ostatak mora biti uvezen ili preko LNG terminala ili putem gasovodne mreže. 

Hrvatska je investirala u LNG terminal u Omišlju (Krk) koji je postao strateški resurs za diversifikaciju snabdevanja u regionu - ne samo za Hrvatsku, već i za susedne zemlje, uključujući Sloveniju i Mađarsku. Terminal je u procesu testiranja proširenja kapaciteta, što bi povećalo mogućnosti uvoza i regasifikacije gasa. 

Ruski gas na udaru - EU uvodi potpunu zabranu, tržište u krizi

Tržište prirodnog gasa u Evropi i Rusiji doživljava istorijsku turbulenciju. Evropska unija je donela odluku koja predviđa postepenu zabranu uvoza ruskog gasa - kako ukapljenog (LNG), tako i gasovodnog, čime se praktično okončava decenijska zavisnost Evrope od ruskih energenata.

Uvođenje zabrane u nekoliko faza predviđa da do kraja 2026. godine prestane uvoz ruskog LNG-a, dok će uvoz gasa putem cevovoda biti ukinut do jeseni 2027. godine. Postojeći ugovori imaju prelazne rokove, ali novi sporazumi sa Gazpromom i drugim ruskim izvoznicima više nisu dozvoljeni. Odluka Brisela je deo šire strategije REPowerEU, čiji je cilj energetska samostalnost i otpornost Evropske unije.

Smanjenje ruskog izvoza već se oseća: u 2025. godini Rusija je isporučila oko 38 milijardi kubnih metara gasa u EU, što je znatno manje nego ranijih godina. Prekid tranzita kroz Ukrajinu i smanjenje dotoka gasom preko te rute dodatno su ograničili protok, dok Evropa sve više zavisi od LNG-a iz SAD i Norveške.

Tehnički i logistički izazovi dodatno otežavaju situaciju. Gasprom više ne može koristiti neke ključne tranzitne rute, a ugovori sa distributerima koji su pogođeni sankcijama zahtevaju plaćanje čak i kada gas nije isporučen. Sve to povećava finansijski pritisak na ruske gasne kompanije i smanjuje njihovu fleksibilnost na globalnom tržištu.

Analitičari ističu da će Rusija biti primorana da traži alternativne kupce, preusmeravajući LNG tokove prema Aziji, dok Evropa mora hitno diversifikovati izvore i povećati skladišne kapacitete. To podiže rizik od volatilnosti cena i kratkoročnih prekida u snabdevanju.

Energetski rizici zbog Trampa i Grenlanda

Američki predsednik Donald Trump je pokrenuo obnovljene geopolitičke tenzije vezane za planove o Grenlandu, što je izazvalo strahove u Evropi zbog osetljivosti na energente - posebno U.S. LNG (ukapljeni prirodni gas), na koji se EU snažno oslanja nakon smanjenja ruskog gasa. Trampova retorika o tarifama i političkim zahtevima protiv evropskih saveznika pojačava zabrinutost oko stabilnosti energetskih tokova i troškova za gas i naftu. 

Prema analizi evropskih instituta, EU i UK su postale strateški ranjive zbog rastuće zavisnosti od američkog LNG‑a, sada čini veći deo uvoza gasa nego ruski gas koji se povlači iz Europe.

Trampova politika koja favorizuje američke energente i prijetnje tariffima podižu pitanje da li SAD koristi gas kao politički i geopolitički alat. 

Gasna realnost Ukrajine

Prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu je realnost još od kraja 2024. godine, kada je istekla važeća tranzitna ugovorna obaveza i Kijev odbio da je produži zbog rata i političkih razloga. To je dovelo do prekida protoka ruskog gasa ka Evropi - što se smatra jednim od ključnih momenata u energetskoj tranziciji EU. 

Kao posledica toga, Ukrajina je morala znatno povećati uvoz gasa iz EU, naročito kroz Poljsku, Slovačku i Mađarsku, jer je ruski gas praktično nestao iz severnih tokova. 

Pored toga, ruske raketne i dron napade na gasnu infrastrukturu u Ukrajini je ozbiljno pogodilo domaću proizvodnju i skladištenje gasa - Kijev je više puta izveštavao da je domaća proizvodnja delegirana i da je neophodno uvoziti desetine miliona kubnih metara tokom godine.

Kao odgovor na energetsku krizu, Ukrajina i partneri grade nove pravce snabdevanja:

 - planirano je uvođenje gasa iz SAD putem LNG‑a kroz poljske terminale i,

 - proširene su rute preko balkanskog koridora (Grčka-Rumunija-Bugarska-Moldavija-Ukrajine) uz povoljne tarife za prolaz. 

Ukrajina više ne zavisi od ruskog gasa, ali je kriza tranizta zahtevala veliku logističku reorganizaciju i podizanje uvoza iz NATO i EU partnera kako bi se obezbedile zalihe za industriju i domaćinstva.

Turska - strateški igrač sa sopstvenim rizicima

Turska nije veliki proizvođač gasa, ali je ključna tranzitna zemlja jer preko njenih gasovoda prolazi značajan volumen energenata koji se snabdevaju Evropu i Balkan, naročito kroz TANAP i TAP, koji dopremaju gas iz Azerbejdžana. 

Energetska politika Turske je snažno usmerena na smanjenje zavisnosti od uvoza - uvoz gasa utiče na bezbednost, ekonomsku politiku i kurs državnih odnosa. 

U geopolitici regiona, Turski tok (ruski gas kroz Crno more) ostaje važna infrastruktura - mada je njegov kapacitet ograničen i veliko opterećenje zavisi od trenutnih sporazuma i cena. 

Turska nastoji da postane važan čvor za alternativne rute gasa (npr. iz Azerbejdžana, Turske i istočnog Mediterana) kako bi smanjila svoju ranjivost i ojačala svoj položaj u evropskom energetskom sistemu.

Turska je strateški partner i tranzitna tačka za gasne tokove koji zaobilaze direktnu rusku isporuku, ali i sama ima izazove zbog velike zavisnosti od uvoza goriva i geopolitičkih rizika u regionu.

Slovačka – gubitak tranzita gasa i energetski šok

Slovačka je imala direktan problem zbog prekida tranzita gasa preko Ukrajine, koji je zaustavljen 1. januara 2025. zbog prekida ugovora o tranzitu. To je posebno pogodilo ovu zemlju jer je dotok kroz Ukrajinu bio ključan za snabdevanje Slovačke i njenih suseda. Prekid je doveo do povećanih troškova za alternativne dobavljače i finansijskih gubitaka.

Moldavija – prekid ruskog gasa i energetska neizvesnost

Moldavija je doživela energetsku krizu jer je Rusija prekinula isporuke gasa kroz Transnistriju nakon isteka ugovora o tranzitu 1. januara 2025, ostavivši region bez važnog izvora gasa. 

Posledice su velike - prekid snabdevanja povećava političku i ekonomsku ranjivost, naročito jer se kriza poklopila sa izborima i političkim pritiscima unutar zemlje. 

Veći deo EU - problemi sa zalihama i volatilnim cenama

Iako EU radi na ukidanju ruskog gasa, mnogo zemalja bloka i dalje se suočava sa problemima snabdevanja i niskim zalihama gasa, posebno tokom hladne zime. Te cene su rasle jer su rezerve ispod petogodišnjeg proseka, a potrebe za uvozom LNG-a znatno su porasle. 

Izazovi u EU uključuju:

 - Potrebe za više LNG terminala i tankera zbog zamene ruskog gasa.

 - Rizik od kratkoročnih nestašica ako zalihe nastave da budu niske.

Iran - ozbiljna energetska kriza

Iran, iako bogata gasom i naftom, je 2024-2025. prolazio kroz ozbiljnu energetsku krizu, uključujući nestašicu gasa i problema sa električnim snabdevanjem tokom ekstremnih zimskih uslova. Pojedini delovi zemlje imali su prekide. Uzrok tome je kombinacija problema u rafinerijama, podinvestiranja, sankcija i ekstremno velike potrošnje zbog hladnoće. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.