Globalni trendovi pokazuju da burnout - stanje emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti uzrokovano hroničnim stresom na poslu - nije više individualni problem, već strukturna bolest savremenog tržišta rada. 

Ono što je nekada bilo shvaćeno kao lični problem, danas se jasno prepoznaje kao strukturna pojava sa ozbiljnim posledicama po produktivnost, fluktuaciju zaposlenih i ukupne troškove poslovanja.

U Maleziji je otvoren takozvani "youth retirement home" - objekat koji nudi mladima mogućnost da se potpuno isključe iz užurbanog profesionalnog života i jednostavno odmore u mirnom okruženju prirode. Ovaj koncept već je u potpunosti rezervisan, što samo pokazuje koliko je potražnja za ovakvim oblikom "ranog penzionisanja".

Ovaj oblik odmora nije formalna penzija - nije finansiran od države niti značajno priča o prava i doprinose - već inicijativa da se mladima omogući prostor za "resetovanje" mentalnog i emotivnog zdravlja. 

Miloš Turinski sa sajta Infostud rekao je za Bizportal da je pojava "penzionisanja mladih" jasan signal da je pregorevanje na poslu postalo realan problem već na početku karijere, što pokazuje da je u pojedinim sredinama tempo rada postao neodrživ.

 - Umesto da u tom periodu grade stabilnost i iskustvo, mladi se sve češće suočavaju sa iscrpljenošću. U Srbiji još nemamo takve oblike povlačenja iz rada, ali primećujemo da mladi sve češće menjaju poslove, otvorenije govore o mentalnom zdravlju i sve više vrednuju ravnotežu između posla i privatnog života. To je važan signal za poslodavce da obrate pažnju na organizaciju rada, realna očekivanja i podršku zaposlenima, jer je dugoročno održivo tržište rada moguće samo ako posao ne troši ljude pre vremena - objasnio je Turinski.

Ozbiljne brojke 

Studije pokazuju da visoki nivo stresa i burnouta nisu izolirani slučajevi, već masovna pojava. Primera radi, istraživanje u Hrvatskoj otkriva da 78  odsto radnika doživljava burnout, dok je stres najizraženiji među mladima do 25 godina, kod kojih čak 73 procenta često oseća ovaj problem.

Mnogi radnici navode i pad motivacije, koncentracije i produktivnosti usled svakodnevnog pritiska. 

Slično obimno istraživanje iz Velike Britanije pokazuje da je 85 odsto radne snage doživelo simptome burnouta, kao što su umor, gubitak koncentracije i glavobolje - pri čemu najviše pate radnici mlađih dobnih grupa. 

Pad produktivnosti i efikasnosti

Burnout ima direktan uticaj na produktivnost rada. Radnici koji se osećaju iscrpljeno pokazuju:

 - Manje motivacije i fokusa, što usporava izvršavanje zadataka i povećava broj grešaka, direktno utičući na poslovne rezultate;

 - Smanjenu sposobnost donošenja odluka, što smanjuje inovativnost i adaptabilnost;

 - Veću verovatnoću da rade dok su iscrpljeni što često rezultira slabijim performansama nego kada bi radili manje, ali odmornije. 

Ovaj pad u performansama ne utiče samo na pojedinca - njegova agregirana efekat može biti veoma velik. Studije procenjuju da globalna ekonomska šteta od burnouta prelazi milijarde dolara godišnje kroz izgubljene radne sate, smanjenu produktivnost i pogoršane poslovne rezultate. 

Rast odsustva i fluktuacije zaposlenih

Burnout je povezan i sa višom stopom izostanaka sa posla i fluktuacijom radne snage.

Radnici koji su iscrpljeni su:

 - Oko 63 odsto skloniji uzimanju bolovanja zbog stresa, što predstavlja dodatni teret za kompanije;

 - Gotovo tri puta verovatniji da će tražiti novi posao, što znači da organizacije gube iskusne i vredne članove tima;

 - Skloniji su i zaostajanju u ispunjavanju obaveza ili traženju novog posla dok su još zaposleni. 

Gubitak radnika dovodi do tzv. troškova fluktuacije, koji uključuju regrutaciju, obuku novih zaposlenih i gubitak institucionalnog znanja. Zamena jednog radnika može koštati poslodavca čak 150 odsto do 200 procenata godišnje plate tog radnika, posebno na specijalizovanim pozicijama. 

Finansijski teret za poslodavce i ekonomiju

Burnout se ne odnosi samo na radnike, utiče na poslodavce i celu ekonomiju.

Procene pokazuju da:

 - Troškovi vezani za izostanke, zamenu osoblja i pad produktivnosti mogu biti do desetina hiljada dolara po zaposlenom godišnje;

 - Samo u nekim državama gubici poslovanja zbog odsustva burnouth povezanih bolovanja prelaze stotine miliona funti/dolara godišnje;

 - Organizacije bez mentalnog zdravlja i strategija podrške često beleže veći pad u profitabilnosti i zadržavanju kadrova.

Dugoročni rizici za tržište rada

Fenomen burnouta ukazuje na dublje probleme modernog tržišta rada:

 - Promene u radnim navikama mladih - generacije Z i milenijalaca sve češće preispituju klasične modele rada i traže fleksibilnije, uravnoteženije karijere;

 - Povećano opterećenje za zdravstvene sisteme - mentalno zdravstveni problemi imaju posledice koje prelaze posao i utiču na javno zdravlje;

 - Potencijalni nedostatak kvalifikovane radne snage, jer iscrpljeni radnici ranije napuštaju industriju ili prelaze na manje intenzivne poslove;

 - Ekonomski gubici koji otežavaju konkurentnost, posebno u industrijama koje zavise od visoko motivisanih i produktivnih zaposlenih. 

Šta ovo znači za budućnost rada?

Kritičari upozoravaju da je populizam odmora samo delimično rešenje - umesto da se rešavaju strukturalni uzroci burnouta (kao što su rigidni radni uslovi i nedostatak podrške za mentalno zdravlje), ovi centri lako mogu postati način da se problem "završi pod tepih".

U tom smislu, model može čak normalizovati ideju da je burnout neizbežan, prelazeći odgovornost sa poslodavaca i sistema na pojedinca.

Psihlog Branka Tišma rekla je za Bizportal da je burnout dugotrajna izloženost stresu - često su ti ljudi izloženi i preterano velikim poslovima i obavezama i dešava se da ne znaju koja je i šta je tačno njihova uloga.

Ona ovde izdvaja produžavanje radnog vremena, kako kaže, danas se ne zna radno vreme - nema vikenda, praznika, nedelje.

 - Burnout nastaje postepeno, počinje od nekog sitnog nezadovoljstva, a prolazi kroz različite faze kroz koje prolaze ljudi koji su preopterećeni na poslu. Gomilaju se obaveze, osoba je u zaostatku sa svojim poslovima i nerado ide na posao. To je gubitak motivacije, osećaj neuspeha, bespomoćnosti, pesimistički, cinični stavovi, gubitak poverenja u sebe i gubitak samopoštovanja - istakla je psiholog.

Prema njenim rečima, te ljude prepoznajemo po tome što se izoluju od drugih, imaju pad koncentracije, pad motivacije, kao i pad fizičkih simptoma - učestali umor, pad imuniteta, glavobolje, bolovi u leđima, mišićima, promene u apetitu, poremećaj spavanja, nedovoljno sna i tako dalje. 

Ona je dodala da taj osećaj ne kreće odjednom, već polako i povećava se.

 - Prva faza se naziva faza 'medenog meseca' - kada čovek počne da radi i optimističan je. U drugoj fazi počinje stres - oduševljenje poslom i kolegama počinje da opada, ali se javlja fizički umor, otežano spavanje, otežano opuštanje, neuživanje u aktivnostima van posla. Znači postepeno smanjivanje svega onoga što nije vezano za posao, svih onih aktivnosti, druženja, izlazaka, šetnje, putovanja, bivanja sa bliskim ljudima, šta god. Onda se ulazi u treća faza hroničnog stresa kada je on uporniji, intenzivniji i postaje hroničan, a to utiče na rad i na rezultate rada, čovek postaje apatičan, nezadovoljan, pod stresom da ne završava stvari na vreme, kasni se na posao, odugovlači se s poslom - objasnila je Tišma.

Psiholog ističe da u socijalnim odnosima počinje blaga izolacija od drugih. 

Kako pomoći čoveku u takvoj situaciji?

Tišma ističe da čovek prvo sam sebi treba da pomogne, da prepozna to sagorevanje.

 - Ono što treba prvo da damo sebi jeste podrška, da negujemo sami sebe, prvo fizički i emotivno, da se družimo sa drugima - negovanje ljudskih odnosa je jako važno - poručila je ona, dodajući da ova situacija utiče i na tržište rada jer ljudi odlaze masovno na bolovanja, jer kad se uđe u tu fazu, pad imuniteta je značajan.

Ona savetuje da su male promene veoma važne.

 - Organizacija prostora, osvetljenje, bolja praktična organizacija, nameštaja prostora u kome se boravi, adekvatnija podela zaduženja, bolje informisanje o tome šta je cilj i šta je čija uloga. Najvažnije je krenuti od sebe, dati sebi prostora i za fizičke aktivnosti  - umesto da idemo kolima ili autobusom, valjalo bi malo prošetati. Najvažnija podrška su porodica i bliski prijatelji i poželjno je ne propuštati građenje kontakanata sa drugim ljudima - zaključila je ona.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.