Kako prenosi Biznis insajder (Business Insider), troje stanovnika Grenlanda iz različitih delova zemlje izjavilo je da Trampova retorika ne samo da je netačna, već i duboko nepoštovana.

U jednom trenutku, Tramp je Grenland - autonomnu teritoriju u okviru Kraljevine Danske - opisao i kao "veliki, prelepi komad leda", dodavši da Sjedinjene Američke Države "jedine mogu da brane ovaj džinovski komad leda", koji je nazvao "ključnim nacionalnim bezbednosnim interesom".

Tramp, inače, nije prvi američki predsednik koji je pokazao interesovanje za preuzimanje Grenlanda - Vašington o toj ideji govori još od 19. veka. Ipak, stanovnici Grenlanda poručuju da im ovakav način obraćanja ne prija. 

"Ne brišite ljude sa mape"

 - Nazvati Grenland samo ‘komadom leda’ potpuno je netačno - rekao je 32-godišnji Ole Olsvig, preduzetnik i turistički vodič iz Qaarsuta na severu Grenlanda.

On je Trampove izjave opisao kao "skandalozne", "nepoštovane" i "svođenje zemlje na robu".

Iako je tačno da je oko 80 odsto Grenlanda prekriveno ledenim pokrivačem, Olsvig ističe da problem nije u geografiji, već u poruci koju takve izjave šalju.

 - Time se brišu ljudi i stvara utisak da smo potrošni. Grenland se tretira kao imovina, a ne kao društvo - kaže on.

Tokom govora u Davosu, Tramp je pozvao na "hitne pregovore" o tome da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, navodeći strateške i bezbednosne razloge.

Mi nismo na prodaju - poručila je Tupaarnaq Kreucman Kleist, farmerka koja živi u naselju Kasiarsuk na jugu Grenlanda.

Smatra da Trampov interes nije motivisan samo bezbednošću, već i prirodnim bogatstvima Grenlanda.

 - Imamo veoma stroga pravila u rudarskoj industriji, što je dobro. Čak i da želi da ‘kupi’ Grenland, to nije mesto gde može tek tako da dođe i otvori rudnike - istakla je Kleist.

Više od leda: kultura i identitet

Još jedna tačka sporenja je to što Trampovo opisivanje Grenlanda kao "komada leda" zanemaruje njegovu bogatu i posebnu kulturu. Grenland ima sopstveni zvanični jezik, široku autonomiju i jedinstvene tradicije, uključujući lov, ribolov i upotrebu pasa za sanke.

 - Grenland nije prazna mapa - poručuje Olsvig.

Kleist dodaje: "Nećemo postati deo Amerike", bez obzira na Trampove želje, piše Biznis insajder.

Pažnja sveta, i dobre i loše strane

Ipak, pojačana globalna pažnja imala je i neke pozitivne efekte.

Kasper Frank Meler (28), direktor i suosnivač turističke kompanije Raw Arctic iz Nuuka, kaže da je interesovanje turista naglo poraslo početkom 2025. godine, kada je Tramp ponovo otvorio pitanje Grenlanda.

S druge strane, Meler navodi da su potezi SAD na drugim mestima u svetu, poput akcija u Venecueli, izazvali zabrinutost među Grenlanđanima.

 - U tim rečima se osećala mnogo veća moć - kaže on, dodajući da je 20 do 30 klijenata odložilo putovanja dok se situacija ne razjasni.

Prema njegovim rečima, Trampov agresivniji pristup je, paradoksalno, dodatno ujedinio Grenlanđane oko ideje eventualne nezavisnosti.

 - Ne želimo da budemo ni Amerikanci ni Danci. Želimo da budemo Grenlanđani. Pitanje je samo - kada prekinuti veze - kaže Meler.

On ističe da Grenlanđani teže demokratiji i diplomatiji i da ne žele nikakve sukobe na svojoj teritoriji.

Ipak, priznaje da u Trampovoj izjavi ima i zrno istine: "Grenland zaista ima ogroman, jedinstven ledeni pokrivač. To je tačno. Ali za nas, taj veliki komad leda je - dom".

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.