Pokušaćemo da se pozabavimo sa dva aktuelna fenomena, koji su međusobno povezani, iako možda ne deluje na prvi pogled. Prvo, aktuelni problem sa javnim dugom najmoćnijih zemalja Evropske unije, pa onda i o "zelenoj agendi", i da li ona uopšte ima smisla.
Dakle, nije baš da "zbog toga ne spavam celu noć", ali poslednje vesti glase da je Velika Britanija dosegla javni dug od okruglo 100 odsto. Nova laburistička vlada tamo sprema taktiku za odbranu i niko im, verovatno, ne bi bio u koži. Britanci su, dakle, na pozitivnoj nuli, ali nisu jedini - svetski mediji prenose da je javni dug Francuske skočio na 110 odsto, Italija je dogurala do 138 odsto duga u odnosu na Bruto domaći proizvod (BDP), i naravno, tu je i sada već legendarna Grčka, sa rekordnih 160 odsto BDP-a.
Ono što treba da brine sve vlade sveta jeste to što zaduživanje podrazumeva kratkoročno rešenje, ali veliki problem na duže staze. Ništa epohalno, znamo to i od ranije, ali ako se može izvući neki zaključak što se duga tiče, onda je to - dajte da svi prepisujemo od Grka. Ako neko zna kako da se ukanali, a onda čudesno izvuče, to su Grci.
Dakle, došlo vreme da Englezi prepisuju od Grka... Uostalom, što da ne?
Ne žurite, treba nam još benzina
Sad, što se tiče "zelene agende", koja se odavno proširila na celu planetu, ovde je pominjemo zato što se i tu nešto čudno iza brega valja. Kako? Tako što je plan da se cela planeta (koliko ko može) reši fosilnih goriva, po mogućstvu što više do 2035. godine. Svet prelazi na baterije, pa valjda možemo očekivati i čistiji vazduh, a onda i normalnija, manje vrela leta i hladnije zime. I to će po svoj prilici, stvoriti nove, i to ogromne dugove razvijenim zapadnim zemljama.
Ono što je za sada poznato je da naftne kompanije, kao i one koje se bave ugljem ili gasom, i dalje sjajno posluju, pa više ne znaš kome da veruješ.
Ako je suditi i po najrazvijenijim zemljama, dugo ćemo mi još trošiti i ugalj i naftu, ali promena će se jednom desiti. I šta onda?
Ipak, zbog agresivnog forsiranja "zelene agende", ovih dana su najjače automobilske industrije iz Nemačke i Italije zamolile svoje vlade da uspore sa nultom emisijom. Jer, jednostavno ne uspevaju da postignu prelazak na proizvodnju električnih automobila dovoljno brzo - nije ni čudo, sve te silne fabrike treba da promene gotovo kompletan proces proizvodnje.
[caption id="attachment_43731" align="alignnone" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
A usput, iza brega se valja i novi problem. Možda ćemo se rešiti prljavih goriva, i to uz velike muke i troškove, ali, vesti kažu, nova opasnost sada vreba iz kompjutera. To jest, od najpopularnije stvari u ovom trenutku, veštačke inteligencije.
Najvažniji resurs na planeti je ugrožen
Najjednostavnije - kada neki klinac upita veštačku inteligenciju na svom računaru ili telefonu da mu napiše sastav od 100 reči, a na temu, recimo, "Jesen u mom sokaku"; četbot mora da potroši (popije) tri flaše vode. To je zato što se takozvani serveri toliko usijaju od truda virtuelnog robota, da ih je potrebno ohladiti tolikom količinom vode.
Kažu još novine da je potrebno oko 700.000 dolara dnevno da bi sistem veštačke inteligencije, i to samo jedan od njih, četGPT, mogao da radi bez kočenja.
I on je samo jedan od mnogih. Najmoćnije kompanije sveta, "Gugl" i "Majkrosoft" paralelno razvijaju svoju veštačku inteligenciju, i na to troše struje kao 100 zemalja, zajedno.
Šta imamo na računu, onda? Možda ćemo rešiti problem sa gorivima, ali ćemo dobiti novi - ti roboti u našim računarima i telefonima srču toliko vode i struje, pa ispada da je gore od izduvnih gasova iz klasičnog "golfa dvojke".
Kuda sve to vodi?
Pa, da završimo kako smo i počeli, sa Yu grupom - kako rekoše, "Ti imaš neku vrlo čudnu moć", da nastaviš da uništavaš planetu, iako tvrdiš da želiš da je spasiš. Naravno, to sa veštačkom inteligencijom odavno traje, sad se zahuktava i neće stati, a nama "običnima" ostaje da se nadamo da će planeta opet i uprkos svemu održati ravnotežu i svoj balans u univerzumu.
Eh, da nam je svima "od zlata jabuka", pa da rešimo i sve probleme... I za kraj, pitanje: koliko je flaša vode popio četbot da bi pomogao u pisanju ovog teksta?
Verujte, potrudio sam se. Koristio sam samo "Gugl", ne četbot, dakle, možda pola flašice. Mora neko da brine o ovoj našoj planeti...
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
