Podaci koje je u četvrtak objavio Federalni zavod za statistiku (Destatis) pokazuju da su plate u periodu od aprila do juna nominalno bile veće za 5,4 odsto nego godinu dana ranije, dok je inflacija potrošačkih cena u tom periodu iznosila samo 2,3 odsto. To znači da je došlo do realnog povećanja plata od 3,1 odsto.
Ranije su zaposleni pretrpeli značajne gubitke u kupovnoj moći. Od kraja 2021. do početka 2023. realne plate su pale šest uzastopnih kvartala pošto su potrošačke cene naglo porasle kao rezultat ruskog napada na Ukrajinu.
Bilo je i značajnih gubitaka tokom perioda korona virusa od početka leta 2020.
Najveći rast plata u drugom kvartalu zabeležen je kod slabije plaćenih radnika. Najnižih 25 odsto zaposlenih je u drugom kvartalu zabeležilo nominalni rast zarada od 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zaposleni na neodređeno vreme primali su 5,7 odsto bruto zaradu.
Nemački harmonizovani indeks potrošačkih cena oslabio je u avgustu na 2 odsto, što je niže od očekivanja analitičara, pokazali su u četvrtak preliminarni podaci nemačkog statističkog zavoda Destatis.
Anketa Rojtersa predviđala je da će CPI iznositi 2,3 odsto. U julu je usaglašeni CPI iznosio 2,6 odsto na godišnjem nivou.
Na mesečnom nivou, usaglašeni CPI je pao za 0,2odsto.
Očitavanja inflacije su usklađena u evrozoni i Evropskoj uniji kako bi se osigurala uporedivost.
Ekonomski instituti su ranije najavljivali povratak stabilnosti cena. Ranije u četvrtak, minhenski Ifo prognozirao je pad inflacije na ispod dva odsto, pozivajući se na istraživanje kompanija o planiranim cenama.
Inflacija, kakvu evrozona nije doživela od svog formiranja 2002. godine, ozbiljno je narušila životni standard Nemaca. Dvogodišnji talas drastičnih poskupljenja primorao je mnoge da ne troše novac osim da pokriju račune i osnovne potrepštine. Statistika pokazuje da su plate u drugom kvartalu ove godine poništile uticaj inflacije na kupovnu moć. Pa opet, potrošnja, jedan od stubova domaće privrede, još nije uzela maha.
Naprotiv, u drugom kvartalu bio je slabiji za 0,2 odsto nego u prethodna tri meseca.
Uzdržanost potrošača ilustruje i indeks njihovog raspoloženja koji su kreirali nirnberški ekonomski instituti GfK i NIM. Stanje indeksa ukazuje na pesimistička očekivanja i rastuću tendenciju štednje prenosi Seebiz.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
