Agresivni nastup čelnika EU,  koji je usledio posle sinoćnog hitnog samita Evropske unije povodom situacije u Ukrajini pokazao je da je ekonomski sukob sa Rusijom prešao u novu, zaoštreniju fazu. Vrlo konkretno, Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, naveo je četiri mere kojima se planira udar na Rusiju - zabrana dostave ruske nafte preko mora i konačno izbacivanje Sberbanke iz SWIFT-a. A na političkom planu, zabrana emitovanja za tri ruske televizije u EU, i sankcionisanje pojedinaca odgovornih za ratne zločine.

Rusi imaju adut


Šarl Mišel je sve pomenute odluke požurio da objavi na svom Tviter nalogu, što je jasan znak da mu je veoma važno da poruka o kazni koja, po šesti put, sledi Rusima, stigne što pre do javnosti. Sa akcentom na zabrani ruske nafte.

Možda deluje nevažno, ali sudeći po vestima koje su munjevito osvanule u ruskim državnim medijima, i suprotstavljena strana je bila spremna na odluke iz Brisela. S tim što su Rusi skrenuli temu na drugi energent - gas. Znaju gde boli... Tako je ruska agencija Tass objavila da će Rusija obustaviti dotok gasa Holandiji, jer je ova odbila da plaća u rubljama. Osim toga, dali su značaj i međunarodnim odnosima, pa je Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, objavio da Rusija i Bahrein planiraju da ojačaju trgovinske i ekonomske veze, posle sastanka sa Abdulatifom bin Rašid Al Zajanijem, kolegom iz Bahreina.

Ni Vladimir Putin nije mirovao, naprotiv. Mediji su objavili da je predsednik Rusije razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana, Iljamom Alijevim, sa namerom da se produbi bilateralna saradnja, a Putin je, prema pisanju medija, rekao da će pomoći kako bi se osigurala stabilnost na granici između Jermenije i Azerbejdžana.

Rusi znaju šta Evropi treba


Ruski mediji su, likujući, posebno ukazali na izjavu Karla Nehamera, kancelara Austrije, koji je rekao da embargo na ruski gas neće biti predmet rasprave za sledeći paket sankcija protiv Rusije. Razlog je jednostavan - Evropi je mnogo lakše da se snađe za rusku naftu kako bi preživela, nego za ruski gas. Austrija je, primera radi, odavno rekla da 80 odsto gasa nabavlja iz Rusije, i da sigurno neće podržati embargo na rusko „plavo gorivo”. Sankcije na rusku naftu je podržala, jer tu ima mnogo manji problem.

Dakle, Rusija je dobro procenila da će Evropa imati mnogo veće muke bez njihovog gasa, nego bez njihove nafte. Šta sve to znači? S obzirom na ozbiljnost situacije, možda bi ovakvo infantilno „nadgornjavanje” najviših zvaničnika moćnih zemalja delovalo smešno. Međutim, u datoj kritičnoj situaciji, koja preti da eskalira u otvoreni rat, uz mogućnost da će mnoge zemlje ostati bez hrane, ipak je tragično. A sve ukupno, krajnje neozbiljno, jer su milioni ljudi pod udarom pomenutih odluka.

Šta da čini Srbija? Šarl Mišel je nedavno posetio našu zemlju, i podsetio da treba da budemo deo evropske zajednice, uz sve benefite koje taj savez donosi, i uz pritisak da zvanični Beograd uvede sankcije Rusiji. Sa druge strane, Srbija će obnoviti ugrovor sa Gaspromom za uvoz ruskog gasa.

Nije to loše. Hajde da, bar jednom, ostanemo na zlatnoj sredini. Ako je moguće.