Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je danas detalje o strogom, šestom paketu sankcija prema Rusiji koji će sigurno biti usvojen narednih dana.

Prema njenim rečima novi paket obuhvataće nekoliko novih vrsta sankcija, tačnije četiri. Verovatno da je ono najvažnije za Evropu jeste činjenica da se što pre reše zavisnosti od ruske nafte.

Iako to jeste fizički izvodljivo, izgleda se ne razmišlja dovoljno o posledicama koje će ova sankcija napraviti na neki dugoročniji period.

–Neće biti lako, ali jednostavno moramo to da uradimo-rekla je Ursula fon der Lajen.

[caption id="attachment_9059" align="aligncenter" width="1000"] Youtube printscreen/
DW News[/caption]

Ništa ovo ne bi iznenadilo da ne znamo kako funkcioniše gospođa fon der Lajen. Podsetićemo samo da je nedavno obišla indijskog premijera kako bi ga ubedila da je najpametnije da njegova Vlada preseče, odnosno oslabi jake veze i dobru saradnju koju imaju sa Rusijom, kao i da jasno i glasno stane na stranu Zapada.

„Znamo ko ste, nećete se izvući sa tim“


Još jedna mera koja je u sklopu šestog paketa, verovatno ne i poslednjeg, uključuje postepeno prekidanje uvoza naftnih derivata, kao i kroz šest meseci kompletno ukidanje. Ako se pita Ursula fon der Lajen i Evropa, oni već jasno znaju ko je krivac za nemire u Ukrajini stoga je dodatna tačka ovog paketa sankcija kazna za sve visoke ruske vojne oficire optužene za navodne ratne zločine u Buči i Mariupolju.

Gde će da udaraju nego na ruski novac i sve što uključuje cirkulisanje ruske rublje po svetu. Upravo iz toga razloga isključuju Sberbanku iz globalnog međubankarskog SWIFT sistema transfera.

„Glasnici koji šire Putinove laži“


Pored svega navedenog gore, ne smemo da izumemo i poslednju stavku novog, šestog paketa sankcija Rusiji, koji uključuje ukidanje emitovanja tri ruska medija na kanalima kablovske, internet i satelitske mreže.

Oštro nema govora, a iako je sudeći po poslednjoj meri, moglo bi da se dođe do zaključka da Evropa više ne zna šta će usled krize u Ukrajini. Ne smemo da zaboravimo da je prethodni, odnosno peti paket sankcija podrazumevao zamrzavanje finansijskih sredstava ćerki ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i zabranu uvoza kavijara, votka i uglja.

Polovinom marta donet je četvrti po redu paket sankcija koji je imao za cilj da potpuno onesposobi ruske preduzetnke, kao i zabrane uvoza sirovina iz EU.

[caption id="attachment_6212" align="aligncenter" width="1000"]Putin, Gas, Eu Ilustracija/Printscreen/Pixabay[/caption]

Tu je i taksativni spisak kako biste imali detaljan uvid u jedan od definitivno, najstrožijih paketa do sad:

- potpuna zabrana bilo kakvih transakcija sa određenim ruskim državnim preduzećima u različitim sektorima – vojno-industrijskom kompleksu Kremlja;

- zabrana uvoza u EU tih proizvoda od čelika koji su trenutno pod zaštitnim merama EU, što iznosi približno 3,3 milijarde evra izgubljenog izvoznog prihoda za Rusiju; povećane uvozne kvote će se distribuirati drugim trećim zemljama radi kompenzacije;

- dalekosežna zabrana novih investicija u ruskom energetskom sektoru, sa ograničenim izuzecima za civilnu nuklearnu energiju i transport određenih energetskih proizvoda nazad u EU;

- zabrana izvoza luksuzne robe (npr. luksuznih automobila, nakita, itd.) da bi direktno pogodila rusku elitu;

- zabrana rejtinga Rusije i ruskih kompanija od strane agencija za kreditni rejting EU i pružanje usluga rejtinga ruskim klijentima, što bi dovelo do toga da oni još više izgube pristup finansijskim tržištima EU.

"Stopiranje i širenje dezinformacija"



Evropski savet već početkom marta uveo je nove restriktivne mere kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, odlučivši da hitno obustavi emitovanje Sputnjika i RT (Russia Today – RT Engleski, RT UK, RT Nemačka, RT Francuska i RT Španija) u EU do okončanja ratne operacije na Ukrajinu, i sve dok Ruska Federacije i njoj bliski mediji ne obustave "širenje dezinformacija i manipulaciju informacijama" protiv EU i njenih članica,

Sputnjik i Russia Todai su pod stalnom direktnom ili indirektnom kontrolom vlasti Ruske Federacije i ključni su za promovisanje i podršku vojne operacije na Ukrajinu i destabilizaciju njenih susednih zemalja, što je čelnicima EU bilo "kao trn u oku" stoga su oni bili glavna tačka trećeg paketa sankcija.

Zabrane, zabrane, zabrane...


Drugi paket mera podrazumevao je zamrzavanje sredstava uvedene su protiv ruskih političara, članova Saveta za nacionalnu bezbednost i beloruskih pojedinaca koji su omogućili invaziju na Ukrajinu, zabranjujući tako praktično sve transakcije sa njima i entitetima koje poseduju ili kontrolišu. Mere zabrane putovanja prema pojedincima koji su označeni kao predmet mera zamrzavanja imovine. Osim za predsednika Putina i ministra spoljnih poslova Lavrova, toliko moć izgleda da ipak nemaju, još uvek. Naravno da nisu izostala ograničenja na uzvoz robe povezanih usluga u ili za upotrebu u Rusiji, koja obuhvataju prodaju, snabdevanje, prenos ili izvoz i pružanje tehničke pomoći, brokerske usluge, druge usluge, finansiranje ili finansijsku pomoć.

Pri zvaničnom proglašavanju prvih mera sankcija EU je znala da je to samo početak


Prvi paket sankcija Evropske unije protiv Rusije dogodoio se zbog priznavanja separatističkih teritorija u Ukrajini, kao i neophodne mere protiv svih onih koji su umešani u "nezakonite odluke" Rusa, kao i banaka koje finansiraju ruske vojne i druge operacije na teritorijama Donjeck i Luganjsk. Odmah tada govorilo o pristupu ruskom kapitali i finansijama u Evropskoj uniji u cilju ograničenja finansiranja „eskalacione i agresivne politike“.

[caption id="attachment_16042" align="aligncenter" width="1000"]Evropska unija Shutterstock[/caption]

Šta sada kada je inflacija u celoj Evropi na istorijskom maksimumu?


Ruski naftni embargo rizikuje još više problema sa inflacijom za Evropu i to je neminovno. Evropske zemlje koje već otežavaju rekordnu inflaciju rizikuju da pogoršaju svoju situaciju odlukom da se zatvore iz uvoza ruske nafte. Dok predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećava da će planirani embargo biti sproveden „na način koji omogućava  da se obezbedi alternativne puteve snabdevanja", nemački ministar ekonomije Robert Habek je upozorio da će najveća privreda regiona patiti, navodeći moguće nestašice i dalji pritisak na povećanje cena. Ovaj korak se smatra lakšim za upravljanje od ometanja tokova ruskog prirodnog gasa. Ali zabrana nafte ostavlja svetu manje ponude jer se SAD i Evropa suočavaju sa najbržom inflacijom u decenijama, zajedno sa slabim poverenjem zbog rata u Ukrajini.

Sirova zavisnost


Većina istočnih zemalja Evrope i dalje zavisi od Rusije za više od polovine svog uvoza sirove nafte.
„Ruska nafta može biti zamenjena na svetskom tržištu u kratkom roku, ali uz dodatne troškove i logističke izazove“, saopštila je nemačka industrijska trgovinska grupa BDI u sredu. „S obzirom na embargo na naftu, cene energije će verovatno nastaviti da rastu.

EU se dugo muči oko toga da li može da izdrži "seču" od najvećeg dobavljača energije, pošto je prošle godine primila više od četvrtine uvoza nafte iz Rusije.

Prirodni gas, koji uglavnom teče cevovodima, teže je zameniti i isporuke "plavog" goriva morem od drugih dobavljača nisu mogle da pokriju manjak.

[caption id="attachment_16039" align="aligncenter" width="1000"]Gas, Radnik Shutterstock[/caption]

MMF smatra da bi proizvodnja EU u 2023. bila oko 3 odsto manja bez uvoza ruske nafte i gasa.

Za Nemačku, Bundesbanka kaže da postoji rizik da se aktivnost smanji za skoro 2 odsto u 2022. godine ako energetski embargo dovede do ograničenja za dobavljače električne energije i industriju. Neki analitičari tvrde da bi uticaj bio manje ozbiljan i da bi privreda bila u stanju da se nosi sa šokom.

Ekonomista iz Berenberga Holger Šmiding kaže da bi Evropa mogla da ukine rusku naftu do kraja godine bez izazivanja nestašica i dramatičnog povećanja cena.
UBS Global Vealth Management je rekao da, iako će uticaj embarga na evropski ekonomski rast verovatno biti „upravljiv“, neizvesnost u pogledu snabdevanja će verovatno „držati podršku cenama energije“.