Za Evropsku komisiju elektrifikacija više nije samo pitanje klimatske politike, već i odgovor na geopolitičku neizvesnost, visoke cene energije i potrebu da evropska privreda bude konkurentnija.
Brisel želi da Evropa postane prvi "elektro-kontinent"
Prema novom Akcionom planu za elektrifikaciju, Evropska komisija želi da poveća udeo električne energije u finalnoj potrošnji sa sadašnjih 23 odsto na 46 odsto do 2040. godine.
Međucilj je da do 2030. godine taj udeo dostigne 32 odsto.
Ako se plan ostvari, procenjuje se da bi Evropska unija mogla da uštedi oko 260 milijardi evra godišnje na uvozu fosilnih goriva. Istovremeno, ubrzana elektrifikacija mogla bi da zameni dve trećine sadašnje potrošnje prirodnog gasa i prepolovi ukupnu potrošnju tog energenta.
Ovaj plan jedan je od najambicioznijih energetskih projekata EU od predstavljanja Evropskog zelenog plana.
Evropa već proizvodi čistu energiju, ali je ne koristi dovoljno
Problem za Brisel nije samo proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, već činjenica da ona još uvek nije dovoljno zastupljena u sektorima koji najviše zavise od fosilnih goriva.
Prema procenama Evropske komisije, oko 70 odsto električne energije proizvedene u EU već dolazi iz domaćih čistih izvora.
Ipak, stopa elektrifikacije već gotovo deceniju stagnira na oko 23 odsto ukupne konačne potrošnje energije, prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Evropska unija je samo tokom 2024. godine potrošila oko 380 milijardi evra na uvoz fosilnih goriva, što pokazuje razmere njene energetske zavisnosti.
Nakon smanjenja isporuka ruskog gasa posle početka rata u Ukrajini, energetska bezbednost postala je jedno od ključnih ekonomskih pitanja Unije, dok su sukobi na Bliskom istoku dodatno uticali na nestabilnost energetskih tržišta.
Električni automobili i toplotne pumpe donose velike uštede
Elektrifikacija bi, prema procenama Brisela, trebalo da donese koristi i građanima.
Vožnja električnog automobila može smanjiti troškove korišćenja vozila i do 78 odsto u poređenju sa automobilom koji koristi fosilna goriva.
Takođe, prelazak sa gasnog kotla na toplotnu pumpu mogao bi prosečnom evropskom domaćinstvu da smanji troškove grejanja i do 60 odsto.
Ipak, prelazak na električna rešenja neće biti jednostavan.
Evropska komisija priznaje da je električna energija u mnogim državama članicama i dalje oko tri puta skuplja od gasa, da priključenje na elektroenergetsku mrežu često traje godinama, kao i da domaćinstva i kompanije nemaju uvek dovoljno finansijskih razloga za promenu sistema, piše Poslovni dnevnik.
Veliki plan zahteva ogromna ulaganja u mrežu
Kako bi elektrifikacija bila uspešna, EU planira niz mera - od smanjenja mrežnih troškova za određene kategorije potrošača, preko poreskih olakšica za energetski intenzivne industrije, do ubrzanog uvođenja pametnih brojila.
Posebna pažnja biće posvećena razvoju elektroenergetskih mreža, baterijskih sistema, toplotnih pumpi i električnih vozila.
Brisel očekuje da će ova transformacija otvoriti i nova radna mesta u sektorima čistih tehnologija.
"Iskorišćavanje punog potencijala elektrifikacije dodatno bi ojačalo evropsku industriju čistih tehnologija, uključujući proizvodnju vetroturbina, baterijskih električnih vozila i toplotnih pumpi, kao i povećalo broj visokokvalifikovanih radnih mesta", navodi Evropska komisija.
Najveći izazov tek pred Evropom
Evropa je poslednjih godina napravila veliki korak u razvoju obnovljivih izvora energije, ali sada ulazi u najzahtevniju fazu tranzicije - da električna energija postane stvarna i konkurentna zamena za gas, naftu i druga fosilna goriva.
Bez nižih cena električne energije, bržeg razvoja mreže i dovoljno investicija, elektrifikacija bi mogla da uspori energetsku transformaciju umesto da postane njen glavni pokretač.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)