Tokom maja građani Rusije povukli su iz banaka čak 7,4 milijarde dolara, što predstavlja najveći majski odliv novca otkako Centralna banka vodi statistiku, odnosno od 1995. godine.
Iako se na prvi pogled može činiti da je reč o kratkotrajnoj reakciji na tržišna dešavanja, brojke pokazuju nešto drugo - građani već mesecima sve više veruju novčaniku nego banci, prenosi Telegraf.
Rekord koji traje već mesecima
Maj nije bio izuzetak.
Već u aprilu iz bankarskog sistema povučeno je oko 9,2 milijarde dolara, dok je tokom marta podignuto još 4,1 milijarda dolara.
Od početka godine ukupno je iz banaka izneto gotovo 15 milijardi dolara u gotovini.
Takav trend zabrinjava finansijske stručnjake jer pokazuje da se poverenje građana u finansijski sistem polako menja.
Zašto ljudi radije drže novac kod kuće?
Iza masovnog povlačenja novca krije se nekoliko razloga.
Prvi je osećaj nesigurnosti zbog geopolitičkih i ekonomskih dešavanja. Kada raste neizvesnost, mnogi građani žele da imaju direktan pristup svom novcu i smatraju da je gotovina sigurnija opcija.
Drugi razlog su problemi sa digitalnim sistemima i povremeni prekidi interneta.
Za mnoge ljude sama pomisao da ne mogu da pristupe svom računu ili izvrše plaćanje elektronskim putem predstavlja dovoljan razlog da deo ušteđevine prebace u keš.
Treći faktor je pad kamata na štednju.
Kada novac u banci donosi sve manju zaradu, građani počinju da se pitaju da li uopšte ima smisla držati ga na računu.
Povratak gotovine u digitalnom dobu
Godinama su banke i finansijske institucije promovisale bezgotovinsko plaćanje kao budućnost finansija.
Međutim, najnoviji trend pokazuje da se u vremenima neizvesnosti mnogi ipak vraćaju starim navikama.
Za prosečnog čoveka novac koji može da dodirne i drži u rukama često deluje sigurnije od cifre na ekranu telefona.
Upravo zbog toga sve više građana odlučuje da deo svoje ušteđevine čuva van bankarskog sistema.
Stručnjaci upozoravaju na posledice
Masovno povlačenje depozita nije problem samo za banke.
Kada se smanji količina novca koja ostaje u finansijskom sistemu, banke imaju manje sredstava za kredite građanima i privredi.
To može usporiti investicije, smanjiti ekonomsku aktivnost i dodatno povećati neizvesnost na tržištu.
Zbog toga ekonomisti pažljivo prate ovaj trend, pokušavajući da utvrde da li je reč o prolaznoj reakciji ili o ozbiljnoj promeni u ponašanju građana.
Pitanje koje zabrinjava ekonomiste
Najveća nepoznanica jeste šta se zapravo krije iza ovakvog ponašanja ljudi.
Da li građani samo privremeno žele veću kontrolu nad svojim novcem ili poverenje u bankarski sistem polako slabi?
Odgovor na to pitanje mogao bi da odredi kretanje finansijskog sektora u narednim godinama.
Jer kada milioni ljudi odluče da novac sklone iz banaka i prebace ga u gotovinu, ekonomisti to ne posmatraju kao običnu naviku – već kao signal da se u društvu menja percepcija finansijske sigurnosti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Komentari (0)