U najnovijim analizama, MMF navodi da pokušaji država da ograniče rast cena goriva kroz masovne subvencije ili smanjenje poreza mogu ozbiljno opteretiti javne finansije, ali i dodatno podstaći potrošnju u trenutku kada je potrebno njeno obuzdavanje.

"Takve mere su izuzetno skupe i često neefikasne, jer najveću korist imaju oni koji najviše troše energiju", navodi se u izveštaju, piše Rojters.

Pomoć da, ali ciljano

Umesto širokih olakšica, MMF preporučuje da vlade usmere pomoć isključivo ka najugroženijim domaćinstvima i sektorima. Na taj način bi se, kako ističu, smanjio pritisak na budžete, ali i izbeglo dodatno podgrevanje inflacije.

Ovaj stav dolazi u trenutku kada cene nafte i gasa ponovo rastu usled geopolitičkih tenzija, što povećava troškove transporta, proizvodnje i života uopšte.

Rizik za budžete i inflaciju

Stručnjaci upozoravaju da bi nekontrolisano trošenje na subvencije moglo dovesti do rasta javnog duga, ali i produžiti inflatorni talas koji već pogađa brojne ekonomije.

Poseban problem predstavlja činjenica da takve mere često postaju politički teško ukinuti, čak i kada se tržište stabilizuje.

Evropa pod najvećim pritiskom

Zemlje Evrope su među najizloženijima ovom problemu zbog visoke zavisnosti od uvoza energenata. U prethodnim krizama mnoge države su već uvodile široke pakete pomoći, što je dodatno opteretilo njihove budžete.

Sada, kako ocenjuje MMF, postoji rizik da bi ponavljanje istog modela moglo imati još ozbiljnije posledice.

Šta sledi?

Ukoliko cene energenata ostanu na visokom nivou, vlade će se suočiti sa teškim izborom između zaštite standarda građana i očuvanja fiskalne stabilnosti.

MMF poručuje da je balans moguć; ali samo uz precizno ciljane mere, a ne kroz masovne subvencije koje kratkoročno olakšavaju situaciju, ali dugoročno produbljuju problem.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.