Prijava bespravno izgrađenih objekata u okviru ovog zakona počela je 8. decembra, a osnovni rok za podnošenje zahteva traje do 5. februara.

Reč je o zakonskom rešenju koje bi građanima trebalo da omogući rešavanje dugogodišnjih problema sa neupisanim kućama, stanovima i pomoćnim objektima.

Novi rok uz opravdanje

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je da građani koji iz opravdanih razloga ne stignu da prijave objekte u osnovnom roku, mogu to da učine do 24. oktobra.

Kako je objasnila, opravdani razlozi mogu biti zdravstveni problemi, putovanja ili slične okolnosti.

Ona je rekla da je interesovanje veliko i da je do sada stiglo oko milion prijava.

- Samim zakonom je previđeno, da ako neko iz opravdanih razloga nije uspeo da se prijavi, može to da uradi do 24. oktobra ove godine. Biće dovoljno opravdanje, da zbog toga nije mogao da izvrši prijavu u zakonskom roku - rekla je ona.

Sofronijevićeva je dodala da rok za žalbe traje do 5. marta, kao i da će građani koji eventualno zakasne moći da podnesu prijavu do tog roka.

Šta ako objekat ne bude prijavljen

Posebnu pažnju izaziva pitanje objekata za koje uopšte nije podnet zahtev za upis i za koje ne postoji opravdanje u skladu sa novim pravilima.

Prema važećim propisima, ova oblast već je uređena postojećim zakonima i podzakonskim aktima.

Advokat Nikola Premović za Kurir objašnjava da se ne radi o klasičnoj legalizaciji, već o načinu da objekti uđu u pravni sistem, dok država istovremeno pooštrava kontrolu nelegalne gradnje.

- Sankcije za bespravnu gradnju uključuju krivičnu odgovornost, ali i uklanjanje objekata - ističe Premović, podsećajući da novi Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima predviđa i situacije u kojima se, zbog nepodnošenja prijave, pravo svojine upisuje u korist Republike Srbije.

- Pitanje neuknjiženih objekata, za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, regulisano je postojećim zakonskim i podzakonskim aktima - objašnjava on.

Može li se vlasništvo kasnije dokazivati

Prema važećim pravilima, vanknjižni vlasnik ima pravo da sudskim putem dokazuje pravo svojine, ali ishod zavisi od više faktora.

To uključuje:

  • da li je objekat građen u zabranjenoj zoni
  • da li je objekat građen na tuđem zemljištu
  • da li postoje sporni suvlasnički odnosi

U određenim slučajevima Agencija za prostorno planiranje i urbanizam može doneti rešenje da nisu ispunjeni uslovi za upis i uputiti građane na sudski postupak.

Potrebna dokumentacija

Za podnošenje zahteva potrebni su:

  • važeća lična karta ili pasoš
  • dokaz o vlasništvu (ugovor, ostavinsko rešenje, presuda i slično)
  • broj katastarske parcele
  • podaci o objektu (vrsta, površina, spratnost)

Zahtev može biti podnet i ako je objekat izgrađen na tuđem zemljištu.

Koliko košta legalizacija

Naknade se kreću od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u zavisnosti od zone.

Posebne olakšice imaju socijalno ugrožene kategorije, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece ako im je to jedina nekretnina. 

Za pojedine pomoćne i ekonomske objekte do 500 kvadrata naknada se ne plaća.

Koji objekti mogu, a koji ne mogu da se upišu

Bez prepreka mogu da se upišu:

  • objekti bez dozvole
  • objekti sa isteklom dozvolom
  • objekti bez upotrebne dozvole
  • objekti iz ranijih postupaka ozakonjenja

Ne mogu se upisati:

  • objekti u prvoj zoni zaštite prirodnih dobara
  • objekti u zoni zaštite kulturnih dobara
  • objekti u javnoj svojini koji su privedeni nameni

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.