Grupa istraživača uspela je da izgradi računarski čip unutar fleksibilnog vlakna tanjeg od prosečne ljudske dlake. Tim sa Univerziteta Fudan u Šangaju navodi da njihov FIC može da obrađuje informacije poput računara, a da je pritom dovoljno izdržljiv da se „razvlači, uvija i utka u svakodnevnu odeću“. Autori rada kao moguće primene ističu napredak u oblastima interfejsa mozak–računar, VR uređaja i pametnih tekstila. Ovaj najsavremeniji FIC dizajn, kako se navodi, inspirisan je konstrukcijom skromne suši rolne, piše Tom's hardver.

Napredak fleksibilne elektronike

Fleksibilna elektronika je poslednjih godina značajno napredovala, pa su savitljive komponente za napajanje, senzore i prikaz već široko dostupne. Ipak, takozvani fleksibilni elektronski uređaji i nosiva tehnologija i dalje najčešće sadrže komponente izrađene od krutih silicijumskih pločica, što ograničava njihovu primenu i udobnost. Tim sa Fudana tvrdi da njihov FIC uklanja i poslednje tragove elektronske krutosti „stvaranjem vlaknastog integrisanog kola sa do sada neviđenom gustinom mikrouređaja i multimodalnim kapacitetom obrade“. Kako su to postigli?

Poput suši rolne, istraživači sa Fudana složene elektronske sklopove grade u tankim slojevima na fleksibilnim podlogama, a zatim ih čvrsto uvijaju. Prema saopštenjima i naučnom radu, FIC ima oblik „višeslojne spiralne arhitekture“. Završeno vlakno ima izuzetno mali prečnik, oko 50 mikrometara (µm).

Karakteristike i mogućnosti FIC-a sa Fudana

U istraživačkom radu se navodi da gustina integracije pripremljenih uzoraka dostiže 100.000 tranzistora po centimetru (10 miliona po metru). To je dovoljno za digitalnu i analognu obradu signala unutar samog vlakna, na nivou „tipičnih komercijalnih aritmetičkih čipova“, kao i za neuronsko računanje sa „visokom tačnošću prepoznavanja“, procenjuje tim sa Fudana.

Entuzijastične tvrdnje na univerzitetskom blogu navode da bi vlakno dužine jednog metra„ moglo da sadrži milione tranzistora, dostižući snagu standardnog procesora za stoni računar“. Ipak, morali smo da se vratimo sve do Intel Pentium III ili AMD K6-2 procesora da bismo pronašli PC CPU sa tako malim brojem tranzistora. Ovi legendarni procesori lansirani su krajem devedesetih godina i imali su nešto manje od 10 miliona tranzistora svaki.

Neki od rezultata testova izdržljivosti koje su podelili kineski istraživači deluju impresivno. U radu objavljenom u časopisu Nature navodi se da proizvedeni FIC može da izdrži teške uslove „kao što su ponovljeno savijanje i habanje tokom 10.000 ciklusa, istezanje do 30%, uvijanje pod uglom od 180° po centimetru, pa čak i gnječenje kamionom težine 15,6 tona“. Istraživački materijali uključuju i fotografiju kamiona parkiranog preko jednog od testnih FIC vlakana.

Šta je sledeće za ovu FIC tehnologiju?

Prilično promišljeno, kineski naučnici navode da su već pronašli održiv metod za masovnu proizvodnju ovih FIC-ova. Kao što je pomenuto u uvodu, istraživači očekuju da će proizvođači uređaja u oblastima poput interfejsa mozak–računar pokazati interesovanje za ovu tehnologiju. Pošto su FIC-ovi izuzetno tanki i „fleksibilni poput moždanog tkiva“, trebalo bi da se u takvim primenama pokažu veoma efikasnim. Takođe tvrde da će FIC-ovi biti korisni u VR rukavicama, koje bi izgledom i osećajem bile „nerazlučive od obične tkanine“.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: