Prema navodima Balkanske istraživačke mreže (BIRN), hakeri povezani sa Severnom Korejom godinama su koristili identitete građana Srbije i Bosne i Hercegovine kako bi se predstavljali kao IT stručnjaci i dobijali poslove u američkim i evropskim kompanijama.
Na taj način ostvarivali su značajne prihode koji su, prema međunarodnim izveštajima, delom završavali u finansiranju aktivnosti režima u Pjongjangu, piše Fenix.
Kako su identiteti građana Srbije završili u rukama hakera?
Analiza digitalnih tragova iz izveštaja Multilateralnog tima za praćenje sankcija (MSMT) pokazala je da su među milionima naloga na popularnoj freelance platformi Guru pronađeni i profili povezani sa građanima Srbije i Bosne i Hercegovine.
Istraga ukazuje da su hakeri koristili njihove fotografije, profesionalne biografije i druge javno dostupne podatke kako bi kreirali lažne profile koji su izgledali potpuno legitimno.
Jedan od građana sa kojim je razgovarao BIRN izjavio je da sumnja kako su njegove fotografije preuzete sa IT foruma i profesionalnih platformi na kojima je godinama bio aktivan.
Za mnoge ljude to je podsetnik koliko lako informacije koje objavljujemo na internetu mogu biti zloupotrebljene.
Milioni dolara zarađeni preko lažnih IT poslova
Prema procenama iznetim u izveštaju, Severna Koreja je samo tokom 2024. godine verovatno zaradila između 350 i 800 miliona dolara angažovanjem svojih IT radnika širom sveta.
Istražitelji navode da su pojedinci povezani sa severnokorejskim strukturama koristili lažne identitete kako bi dobijali poslove u tehnološkom sektoru, a deo prihoda navodno je korišćen za finansiranje državnih projekata, uključujući razvoj naoružanja i infrastrukturne programe.
Ko stoji iza ove mreže?
U izveštaju MSMT-a kao osobe povezane sa lažnim nalozima navedeni su An Čol Hun i Ri Kang Hun.
Prema dostupnim podacima, oni su povezani sa kompanijom KMCTC (Korea Mangyongdae Computer Technology Corporation), IT organizacijom koja posluje iz kineskih gradova u blizini granice sa Severnom Korejom.
Američko Ministarstvo finansija kasnije je uvelo sankcije ovoj kompaniji, navodeći da je koristila različite metode za prikrivanje porekla novca ostvarenog kroz međunarodne IT angažmane.
Zašto su mladi IT stručnjaci idealne mete?
Stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da su posebno ugroženi mladi profesionalci koji aktivno grade karijeru na internetu.
Što osoba ima više profesionalnih podataka, preporuka, fotografija i kontakata na mrežama poput LinkedIna, to je lakše kreirati uverljiv lažni identitet.
Napadači ne traže nasumične profile. Oni biraju ljude koji imaju stvarne karijere, profesionalne reference i prisustvo na internetu koje uliva poverenje potencijalnim poslodavcima.
Upravo zato lažni profili često prolaze neprimećeno tokom procesa zapošljavanja.
Prevara se širi i na Evropu
Stručnjaci upozoravaju da ovakve prevare više nisu ograničene samo na američko tržište rada.
Prema analizama bezbednosnih kompanija, poslednjih godina primećen je rast sličnih aktivnosti širom Evrope, gde se sve više tehnoloških kompanija suočava sa pokušajima zapošljavanja osoba koje koriste lažne identitete.
To dodatno komplikuje proces provere kandidata i povećava rizik od sajber napada unutar kompanija.
Kako se prikriva trag novca?
Istražitelji navode da se isplate često preusmeravaju preko različitih finansijskih servisa i kriptovaluta kako bi se otežalo praćenje novčanih tokova.
Takve metode omogućavaju prikrivanje stvarnog porekla novca i njegovog krajnjeg odredišta, što predstavlja jedan od najvećih izazova za međunarodne institucije koje se bave sprovođenjem sankcija.
Lekcija za sve korisnike interneta
Ova priča nije važna samo zbog međunarodne bezbednosti. Ona pokazuje koliko vredni mogu biti naši lični podaci.
Fotografija sa profesionalne mreže, biografija objavljena na forumu ili nekoliko javno dostupnih informacija ponekad su dovoljni da neko kreira identitet koji izgleda potpuno autentično.
Zbog toga stručnjaci savetuju dodatnu pažnju prilikom objavljivanja ličnih i profesionalnih podataka na internetu, kao i redovno praćenje digitalnog traga koji ostavljamo iza sebe.
U vremenu kada je digitalni identitet često jednako važan kao i onaj stvarni, njegova zaštita postaje jedna od ključnih stavki lične bezbednosti.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)