Ključni projekti koji će gradu dati "potpuno novo lice" jesu izgradnja metroa, novog mosta preko Save i tunela koji će spojiti Ekonomski fakultet i Bulevar despota Stefana.

Beogradski metro, kako kaže Čučković, predstavlja prvi metro sistem u istoriji Beograda i jedan je od najvećih infrastrukturnih projekata, planiran kao savremeni sistem sa automatizovanim vozovima.

Njegova izgradnja ulazi u vidljivu fazu već ovog proleća, kada se očekuje dolazak dve mašine za kopanje tunela.

"Mašine za kopanje tunela za Metro, takozvane krtice stižu tokom 2026. godine u Beograd i biće instalirane na Makišu i kod Pančevačkog mosta. Cilj je da krenu jedna ka drugoj ispod Beograda i da buše tunele iz dva pravca. Jedna radi trasu Železnik-Žarkovo-Ada Ciganlija-Sajam, dok će druga do Sajma doći ispod Dorćola, Skadarlije, Trga Republike, Savskog Trga i Mostara. Cilj je da se sretnu na budućoj metro stanici Sajam", rekao je Čučković za Bizportal.

On je kazao da je potrebno započeti kopanje metro stanica za deonicu prve linije metroa - jedne kod Pančevačkog mosta i druge u Železniku, kako bi TBM mašina mogla na tim mestima da uđe pod zemlju kada stigne u Beograd.

Kada je reč o izgradnji novog mosta preko reke Save, radovi su uveliko u toku, a projekat već sada privlači pažnju kao jedan od ključnih infrastrukturnih poduhvata u prestonici. Novi most projektovan je kao moderan čelični luk sa zategom, raspona 166 metara, ukupne dužine 420 metara i impresivne širine od 38,1 metar.

Saobraćajni profil mosta prilagođen je savremenim potrebama grada: predviđene su dve kolovozne trake po smeru, centralno pozicioniran dvokolosečni tramvajski koridor, kao i široki trotoari sa obe strane koji uključuju jednosmerne biciklističke staze. 

Radove izvodi kineska državna kompanija "PowerChina", u okviru šire modernizacije saobraćajne infrastrukture u Beograd. U narednim mesecima očekuje se početak postavljanja rečnih stubova, dok je završetak ove faze planiran za jesen.

U poređenju sa starim mostom, razlike su značajne. Nekadašnji Savski most bio je znatno uži, sa svega dve saobraćajne trake, dok su tramvajske šine bile integrisane u isti prostor, što je često stvaralo uska grla u saobraćaju. Novi most, sa gotovo četiri puta većom širinom, donosi jasnu funkcionalnu podelu - tramvajski saobraćaj biće u sredini, kolovozne trake sa strane, dok će pešačko-biciklističke staze biti smeštene uz same ivice konstrukcije.

Posebna vrednost projekta ogleda se i u unapređenju rečnog saobraćaja, zahvaljujući savremenijim tehničkim rešenjima i većim gabaritima mosta.

Novi Savski most zadržava trasu starog prelaza, ali donosi i dodatni iskorak u povezivanju grada. U njegovom nastavku planirana je izgradnja tunela, sa ulazom u blizini Ekonomski fakultet u Beogradu, a izlazom u Bulevar despota Stefana. Ova saobraćajna celina trebalo bi da omogući bržu i efikasniju vezu između Novog Beograda i starog jezgra grada, čime se dodatno potvrđuje strateški značaj ovog projekta.

Govoreći o gradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, Čučković naglašava da je Beograd grad koji direktno sve otpadne vode pušta u svoje reke.

"Najveće postrojenje u Velikom Selu je predmet ugovora koji su potpisali predsednici Francuske i Srbije, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić. Tako da su u toku tehničke analize i priprema projektne dokumentacije za taj najveći i najvažniji objekat. Leva obala Dunava dobija u Krnjači svoju fabriku i kompanija 'Štrabag' gradi  fabriku vrednu 41 milion evra", rekao je on.

Koje moderne tehnologije su trenutno primenjene u građevinarstvu u Beogradu, on navodi da projekat Beograd na vodi, sa 55 novoizgrađenih objekata, predstavlja jedan od najznačajnijih urbanističkih poduhvata u prestonici. Paralelno s tim, planirana je izgradnja metro sistema opremljenog najsavremenijom tehnologijom i vozovima najnovije generacije.

Takođe, dodao je on, fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom Selu biće izgrađena po uzoru na jednu od najvećih i najmodernijih takvih postrojenja u Parizu.

Govoreći o trenutnom razvoju stambenog sektora u Beogradu, Čučković objašnjava da se unazad nekoliko godina u Beogradu u proseku gradi dva miliona kvadrata stambenog prostora.

Koliko je grad napredovao što se tiče energetske efikasnosti, naglašava da je čuvanje svih oblika energije u Beogradu u vrhu lista prioriteta.

"Najveći 'rasipnici' energije bila su postrojenja Beogradskih elektrana, veliki javni objekti i velike blokovske stambene zajednice. Potpuna rekonstrukcija postrojenja u Ceraku, Zemunu i Borči, kao i ugradnja solarnih panela na obrazovnim institucijama - velikim potrošačima električne energije, poput Tekstilne škole na Voždovcu i brojnih osnovnih škola koje imaju bazene - predstavljaju dobre primere prakse u ovoj oblasti. Takođe, u saradnji sa Ministarstvom energetike, svake godine subvencionišemo zamenu stolarije i obnovu fasada u stambenim zajednicama", istakao je Čučković.

Za 10 ili 20 godina, naš sagovornik Beograd vidi kao pravu evropsku metropolu.

"Završetak tri linije metroa i izgradnja tri nova mosta, uz očuvanje prirodnih lepota Beograd - pre svega 17.000 hektara šuma i parkova - predstavljaće našu razglednicu budućnosti. Ipak, osnovni preduslov za sve ove projekte jeste mir, jer je Beograd kroz svoju istoriju više nego mnogi drugi gradovi osetio gorčinu ratova", zaključio je Čučković.

Projekat „Beograd na novim temeljima“ sufinansiran je iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda i Sekretarijata za informisanje.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.