U PKS kažu da naročito uoči 8. marta, kada potražnja tradicionalno dostiže vrhunac, cvećarstvo beleži rast i u proizvodnji i u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Srpska ruža izvozni adut

Istovremeno, uzgajanje ruža, kao najznačajnijeg segmenta domaće proizvodnje, beleži povećanje izvoza, što dodatno potvrđuje pozitivna kretanja u sektoru.

- Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko 8 odsto, uz promet koji premašuje 30 milijardi evra na svetskom i oko 49 miliona evra na domaćem tržištu. U protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja je značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni porastao - kaže Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja je simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je, dodaje Mićanović, evidentno povećanje površina uz intenziviranje proizvodnje.

- Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača - kaže ona.

Ona kaže da, iako su podsticaji države evidentni, neophodne su i nove inicijative i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.

Ulaganja i nove tehnologije

Mićanović kaže da je važno i da se primene svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, kao i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS u svim aktivnostima koje imaju cilj unapređenje poslovnog ambijenta i zakonske regulative, podizanje konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.

Kada je reč o proizvodnji, u Srbiji je najvažnija proizvodnja ruža. Ukupan izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 miliona evra, a u prošloj godini je povećan na 3,4 miliona evra.

Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 miliona evra, a u 2025. godini 7,95 miliona evra, što ukazuje na značajno povećanje izvoza ruža iz Srbije. Iako je uzgajanje cveća unosan posao, traži velika ulaganja.

Ljubomir Jelić iz rasadnika "Jelić" iz Ravnog Sela ističe da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadrata i da su neophodna početna ulaganja od 20.000 evra, kao i širok asortiman cveća kako bi prodaja krenula, dok se uloženo obično vrati za devet meseci.

- Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća - ukazuje Jelić, navodeći da bi proizvođačima značilo da se ova profitabilna oblast dodatno osnaži podrškom proizvodnji i izvozu.

Najveća potražnja u EU

Inače, vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini iznosila je 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra.

U odnosu na 2024. godinu, kada je ukupna razmena iznosila 43 miliona evra, primetan je rast, ali i produbljivanje deficita.

Najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je Evropska unija sa 59 odsto udela, zatim zemlje CEFTA sa 21 odsto i Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 odsto, piše eKapija.

U prošloj godini u zemlje EU izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 miliona evra, od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku.

U zemlje CEFTA regiona izvezeno je 1,43 milion evra, najviše živog cveća. Uprkos rastu proizvodnje i izvoza, Srbija i dalje značajno uvozi cveće, a najznačajnije uvozno tržište je EU sa 78 odsto udela.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.