Znak kamere za brzinu je uobičajen u Hrvatskoj, a njegova svrha je da upozori vozače da se približavaju fiksnom uređaju koji kontroliše brzinu njihovih vozila. Ako prebrzo voze, vozači tada imaju mogućnost da uspore, što doprinosi bezbednosti, posebno u naseljenim područjima.

Međutim, postoje i vozači koji naglo koče kada vide znak, što može biti opasno za vozače iza njih, a vožnja puževom brzinom kroz naseljeno područje takođe može stvoriti saobraćajne gužve.

Ovo se verovatno ne bi dešavalo kada bi vozači tačno znali udaljenost između znaka kamere za brzinu i same kamere za brzinu.

https://bizportal.rs/expo-2027/ovo-sigurno-niste-znali-evo-kako-je-jedan-fermentisani-riblji-sos-postao-globalna-kulinarska-ikona/

U Hrvatskoj ova udaljenost uopšte nije propisana zakonom, ne postoji regulisana fiksna udaljenost i ne postoji jedinstveni i specifičan parametar. Nakon što je kamera postavljena, znak se postavlja na udaljenosti koja zavisi od vrste puta i opštih uslova.

Poznato je da, na primer, prilično uobičajene Gatso kamere serije RT4 na našim putevima mogu da snime vozače u prekršaju na udaljenosti do 100 metara od kamere.

Međutim, to nije slučaj svuda, na primer u Francuskoj, gde zakon ne zahteva da fiksna kamera ima znak upozorenja (ali on ipak postoji), rastojanje između znaka i uređaja za kontrolu brzine je gotovo uvek identično. U zavisnosti od vrste puta na kojem je instaliran, razlika će biti nekoliko metara, pri čemu što je put brži, to je veće rastojanje uređaja, piše Jutarnji.hr

Tako, na putevima sa ograničenjem brzine od 70 km/h, između znaka i kamere/radara mora se ostaviti 300 metara. Na putevima sa ograničenjem brzine od 80 ili 90 km/h, rastojanje je 400 metara, dok je na autoputevima 600 metara. U zavisnosti od okruženja, ove brojke se mogu razlikovati za samo 50 metara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.