Ašok Tamang se pre godinu i po dana oprostio od supruge, 14-godišnje ćerke i tek rođenog sina, kako bi došao da radi na građevini u Bosni i Hercegovini.
U Sarajevo je stigao iz Nepala, države koja se nalazi u podnožju Himalaja, i jedan je od oko 5.000 stranih radnika u BiH, čiji se broj, inače, udvostručio od 2020. godine, piše Buka.
Najviše stranih radnika je ove godine u BiH došlo iz Turske, Srbije, Bangladeša, Kuvajta i Hrvatske, prema zvaničnim podacima, a podsećamo vas i na to odakle nama najviše stiže strana radna snaga.
Prema pisanju Buke, domaći poslodavci bi mogli da zaposle na desetine hiljada stranih radnika ubuduće, jer im već godinama nedostaje radna snaga u mnogim industrijskim granama.
Međutim, ono što ometa taj proces jeste sporost administracije.
Iz entitetskih udruženja poslodavaca navode da je izdavanje radnih dozvola strancima "neizvestan proces koji često traje i do godinu dana".
Svake godine, Veće ministara Bosne i Hercegovine utvrđuje kvotu za uvoz stranih radnika na osnovu informacija entitetskih zavoda za zapošljavanje.
Uz platu od 1.800 maraka (oko 900 evra), Tamang dobija smeštaj i tri obroka dnevno. Zbog toga, većinu svoje zarade može da pošalje u Nepal, gde su mesečne plate nekoliko stotina dolara.
- Još nisam otišao kući. Planiram to u narednih šest meseci, i nadam se da ću ih videti što pre. Često razgovaramo putem interneta, jer mi jako nedostaju - kaže Tamang, jedan od oko 80 Nepalaca koji rade u Bosni i Hercegovini.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
