Hrvatska narodna banka (HNB) danas je konstatovala da je prilagođavanje instrumenata monetarne politike u procesu pristupanja evropodručju povećala ionako izdašnu kunsku likvidnost banaka, što je ublažilo učinke zaoštravanja globalnih uslova finansiranja na rast domaćih kamatnih stopa. "Savet HNB-a na današnjoj sednici konstatovao je da je u drugom tromesečju 2022. nastavljen snažan rast realne privredne aktivnosti na tromesečnom nivou mada nešto slabijim intenzitetom nego na početku godine", navodi se u saopštenju iz središnje banke.
Privredna aktivnost na istom nivou
Ipak, kako navode, godišnja stopa rasta realnog BDP-a ubrzala se zbog niskog nivoa privredne aktivnosti u istom kvartalu 2021. Pritom su povoljna kretanja najviše bila podržana izuzetno dobrim ostvarenjima u turizmu, ali i jačanjem rasta osobne potrošnje, piše Index.hr.
- Model brze procene BDP-a, zasnovan uglavnom na podacima dostupnima za jul i stoga podložan rizicima, upućuje da bi se u trećem tromesečju realna privredna aktivnost mogla zadržati na nivou iz prethodna tri meseca, uz mogućnost dodatnog slabljenja privrednih izgleda do kraju godine - navodi se u saopštenju.
Rast zaposlenosti u julu i avgustu u odnosu na prosečni nivo iz prethodnog tromesečja je usporio, a realne plate u julu nastavile su se smanjivati. Inflacija potrošačkih cena nastavila je ubrzavati, ali blažim intenzitetom nego u prvoj polovini godine, dosegnuvši 12.3 odsto u julu, čemu je, između ostalog, doprinelo pojeftinjenje naftnih derivata.
