Mart je jedan od ključnih meseci u godini za poljoprivredu. Međutim, trenutno je tržište đubriva pod intenzivnim pritiskom.

Nakon američkih napada na Iran krajem februara, Ormuski moreuz, izlaz iz Persijskog zaliva kroz koji prolazi oko trećine svetske trgovine đubrivima, je blokiran.

Važne zemlje proizvođači poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije i Katara više ne mogu da isporučuju ureu i amonijak kako je planirano.

Istovremeno, cene gasa su naglo porasle. Evropska referentna cena gasa, TTF (Title Transfer Facility), skočila je sa oko 32 na skoro 52 evra po megavat-satu za samo nekoliko nedelja. Ovo je posebno važno jer prirodni gas čini oko 80 procenata troškova proizvodnje azotnih đubriva, piše Dnevno.

Cene đubriva naglo rastu Posledice se već osećaju na tržištu. U nekoliko nemačkih saveznih država, cene ključnih azotnih đubriva su značajno porasle u kratkom vremenskom periodu.

U Donjoj Saksoniji, cena kalcijum-amonijum-nitrata, jednog od najčešće korišćenih đubriva, porasla je za oko 15 procenata za mesec dana.

U Šlezvig-Holštajnu, urea je bila znatno jeftinija pre rata u Iranu nego danas. Situacija se još uvek ne može porediti sa ekstremima energetske krize 2022. godine, kada je cena uree povremeno prelazila 1.000 evra po toni. Trgovci ističu da su zalihe za ovu sezonu u osnovi obezbeđene.

Problem trenutno nije toliko dostupnost robe koliko logistika: trgovci i prevoznici jedva uspevaju da prate tempo isporuka. Međutim, mnoge farme već osećaju udarac.

Pol Henške, koji vodi farmu od 80 hektara u Saksoniji-Anhalt kao sporednu delatnost, nije bio u stanju da obezbedi potrebne količine na jesen kao veće farme.

Sada mora da naručuje po trenutnim cenama i shvata koliko su proračuni postali tesni.

Dobija 168 evra po toni.

"Urea trenutno košta 550 evra po toni neto, kalcijum-amonijum-nitrat oko 370 evra", kaže on za Juronjuz. 

Za njegovu farmu, proračun jedva drži vodu.

"Za 200 kilograma kalcijum-amonijum-nitrata već plaćam 70 evra po hektaru, samo za prvo đubrenje", rekao je on.

To ne uključuje dodatak kalijuma. Istovremeno, dobija samo 168 evra po toni za stočno žito. Tome se dodaju i rastući troškovi transporta koji su direktno ugrađeni u cenu đubriva.

Gotovo da nema prostora za manevar.

"Morate sesti i izračunati", kaže on.

Henške ne očekuje brz politički odgovor.

"Trenutno ne vidimo veliki napredak u poljoprivrednoj politici. Sve ide veoma sporo", navodi on, dodajući da ne računa na državnu intervenciju.

Troškovi su porasli

Sličnu situaciju opisuje dr Vili Kremer-Šilings, poznat kao "Farmer Vili", koji vodi poljoprivredni biznis u regionu Keln-Ahen i oko 80 procenata svog đubrenja zasniva na organskim đubrivima kao što su tečni đubrivo i ostaci fermentacije.

Njegovi troškovi su takođe već porasli.

Cena samog proizvoda porasla je za oko 40 procenata, a povećali su se i troškovi njegovog rasipanja.

Kremer-Šilings je na vreme kupio mineralno đubrivo na jesen, ali sada je zabrinut zbog dubljeg problema: da li će ga uopšte biti ako dođe do dalje eskalacije. A tokom pandemije, ključni problem nije bila cena, već dostupnost.

Takođe ne očekuje pomoć od države.

"Uveren sam da država neće ništa učiniti. Do sada su nam uglavnom samo pogoršali stvari", kaže on.

On pragmatično razmišlja.

"Mi smo preduzetnici, zato hajde da delujemo", istakao je on.

Veruje da će se povećani troškovi neizbežno preliti na cene u prodavnicama, sa zakašnjenjem od dva do tri meseca.

Evropa je i dalje zavisna od Rusije Previranja izazvana ratom u Iranu takođe otkrivaju dugogodišnji strukturni problem: zavisnost Evrope od Rusije kao dobavljača đubriva. Prema podacima Evropske komisije, oko 22 procenta uvoza đubriva u EU u 2025. godini dolazilo je iz Rusije, u vrednosti od 1,3 milijarde evra samo u prvoj polovini godine.

Rusija je izvezla ukupno 45 miliona tona đubriva i tako ostala najveći svetski dobavljač.

Posebno su zavisne zemlje istočne Evrope. Poljska, jedna od najvećih poljoprivrednih zemalja u EU, godinama uvozi značajne količine ruskih proizvoda uprkos sopstvenom proizvođaču Grupa Azoti.

Deo potreba iz Rusije pokrivale su i baltičke države i Bugarska. Ali trgovci u Zapadnoj Evropi ponovo posežu za ruskim alternativama kada isporuke iz Katara i drugih zemalja Zaliva propadnu. To dodatno podiže cene, delimično zbog posebnih tarifa EU na ruska i beloruska đubriva.

Evropska unija primenjuje takve tarife od jula 2025. godine. Pored postojeće stope od 6,5 odsto, uvedena je dodatna kvantitativna carina, koja će se postepeno povećavati.

Istovremeno, u februaru 2026. godine, Evropska komisija je predložila privremeno ukidanje opštih tarifa za druge zemlje kako bi se olakšao uvoz iz Severne Afrike i Sjedinjenih Država.

Ministar za energetiku i životnu sredinu Šlezvig-Holštajna, Tobijas Goldšmit, poziva na odlučnije mere, zalažući se za efikasan evropski režim sankcija bez "zadnjih vrata" kako bi se smanjila zavisnost od Rusije i ojačao prehrambeni suverenitet Evrope.

Nemačka proizvodnja pod pritiskom

Ali zavisnost postoji i unutar same Nemačke, delimično kao rezultat energetske tranzicije.

"Imamo fabrike đubriva u Nemačkoj, ali se zatvaraju jer više ne mogu profitabilno da posluju bez ruskog gasa", kaže Henške. 

Pored toga, Rusija godinama prodaje đubrivo po cenama koje evropski proizvođači ne mogu da priušte.

Martin Maj, direktor Nemačkog udruženja industrije đubriva (IVA), upozorava na rizik trajnog zatvaranja domaćih proizvodnih pogona, što bi imalo posledice ne samo po bezbednost snabdevanja već i po klimatski otisak, jer evropski proizvođači rade po strožim ekološkim standardima od ruskih.

Za mnoge poljoprivrednike, međutim, poreklo đubriva nije luksuzno pitanje.

"Kupujem đubrivo od zadruge, oni ga tovare na prikolicu - ne znam odakle dolazi", kaže Kremer-Šilings.

On to upoređuje sa lekovima: gotovo niko ne pita da li tableta dolazi iz Indije ili Kine - važno je da je dostupna kada je potrebna.

Više od cenovnog šoka

U intervjuu za Poslovni dnevnik, konsultantkinja za poljoprivredno-prehrambenu industriju Zvjezdana Blažić podseća nas da je prehrambeni sektor izuzetno energetski intenzivan, a energija ulazi u skoro svaku fazu.

"Hrvatska je često osetljivija na takve globalne šokove nego prosek EU. Tokom energetske krize 2022-2023, inflacija hrane u Hrvatskoj bila je među najvišim u EU. Razlozi su strukturni: velika zavisnost od uvoza hrane, relativno niska poljoprivredna produktivnost, veliki udeo energije u troškovima proizvodnje hrane, jaka veza između domaćih cena i međunarodnih tržišta. Ako visoke cene nafte i gasa potraju duže vreme, iskustvo iz prethodnih kriza pokazuje da bi se ovaj šok mogao postepeno preliti na cene hrane - najverovatnije sa vremenskim zakašnjenjem od nekoliko meseci",kazala je ona.

Prema njenim rečima, proizvodnja azotnih đubriva, u kojoj gas čini do 70 ili 80 procenata troškova, znači da svaki kontinuirani skok cena gasa brzo se pretvara u skuplja đubriva, smanjeno đubrenje, niže prinose i veće cene hrane. U zemlji sa relativno niskom samodovoljnošću u proizvodnji hrane, globalni šokovi na tržištu đubriva stoga brzo postaju lokalni problem.

"Kako imamo relativno nisku samodovoljnost u proizvodnji hrane, globalni šokovi hrane brzo stižu do naše 'trgovine'", podseća Blažić.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.