Sve veći broj mladih teži kancelarijskim zanimanjima. IT sektor je posebno popularan, jer nudi stabilne uslove rada, radno vreme bez fizičkog napora i, u proseku, dobre plate.

Međutim, ono što se često zanemaruje jeste činjenica da se i u zanatskim poslovima može ostvariti vrlo solidna, pa čak i iznadprosečna zarada - naročito u uslovima hroničnog nedostatka kvalifikovanih majstora.

Ipak, mali broj njih razmatra mogućnost da nauči zanat i od njega živi. Kao da je fizički rad unapred otpisan, bez ozbiljnog razmatranja njegove ekonomske isplativosti.

Na popularnoj platformi "Reddit" ova tema izazvala je lavinu komentara, gde se navodi da nisu svi zanati laki, niti jednako dostupni. 

Električarski i autoelektričarski poslovi zahtevaju dodatna znanja i nose veću odgovornost, a kod mnogih postoji i strah od rizika.

Međutim, veliki broj zanatskih poslova - poput lepljenja pločica, gletovanja, moleraja ili osnovnih vodoinstalaterskih intervencija - može se relativno brzo savladati uz praksu i volju za učenjem.

Zanimljivo je da se sve više ljudi koji rade u kancelarijama odlučuje da barem osnovne zanatske veštine nauči za lične potrebe.

Takav pristup ne samo da smanjuje troškove, već vraća i osećaj samostalnosti. Ipak, mali je broj onih koji u tome vide potencijal za dodatni ili čak glavni izvor prihoda.

Argument da je "logičnije raditi u IT-u nego u zanatu za isti novac" ima smisla, ali ne objašnjava zašto se zanati ne razmatraju kao opcija za one koji zarađuju znatno ispod proseka ili uopšte nemaju posao. U praksi, dobar majstor može mesečno zaraditi višestruko više od minimalne zarade, uz stalnu potražnju i relativno stabilan priliv posla.

Izostanak interesa za zanate tako postaje i širi društveni problem. Ne samo da ljudi propuštaju priliku za bolju zaradu, već se stvara začarani krug u kojem su usluge sve skuplje, majstora sve manje, a kvalitet rada često neujednačen.

Možda je vreme da se promeni perspektiva - da se zanat ne posmatra kao "posao iz nužde", već kao realna ekonomska prilika. U suprotnom, pitanje nije da li ćemo imati problem sa majstorima, već koliko će nas taj problem koštati.

Jedan od korisnika ove platforme objašnjava da ljudi hoće gospodski posao, kako kaže, da ne uprljaju ruke i ne lome leđa ako ne moraju.

 - Recimo da zaradiš u IT 1.500 evra mesečno. A, zanatom neka zaradiš 2.000 ako si baš dobar majstor. Daleko više cimanja, fizičkog rada imaš ovde. Gutaš prašinu, mučiš ruke, telo, opasniji posao, verovatno radiš i više od osam časova dnevno po suncu i hladnoći. Dođeš u kancelariju - kafica, pa radiš, iscimaš Glovo, pa druga kafica, pa opet radiš i tako. Toga ovde nema, uzmi, radi, šljakaj dok ne završiš - navodi on.

Ovaj korisnik misli da se na zanatlije gleda s visine.

 - Eto, nije učio škole sad radi zanat, muči se, što može, a i ne mora biti tačno. Mislim da su retki ljudi koji su iz IT ili iz nekog hobija i ljubavi prešli na zanat, a da je više onih koji su morali time da se bave - objavio je korisnik "Reddita".

Drugi korisnik ove platforme ocenjuje da je posao zanatlija izuzetno težak.

 - Odrastao sam uz potpuno razrađenu stolarsku radionicu koja se isključivo bavila restauracijom antikvarnog nameštaja i izradom ekskluzivnih komada po narudžbini. Jeste bilo odlično plaćeno, dosta bolje nego u domaćoj IT industriji kada se to uzima kao neki reper, ali takođe vrlo mentalno i fizički naporno. Zanati se uzimaju olako, kao da nisu potrebne godine, pa možda i decenija da se usavrši zanat pre nego što se probije na tržištu. Problem sa današnjim zanatlijama i jeste taj način razmišljanja 'kupiću mašinu za sečenje pločica' i mogu da se dam u biznis - piše u objavi.

Dodaje da na stranu sve to, što je potrebno mnogo vremena da se uloži u učenje, što zahteva fizičku i psihičku spremnost, prave zanatlije se suočavaju sa problemom da ne mogu da naplate svoj rad dovoljno kada se uzme u obzir platežna moć građana i nabavka materijala za koje deru, kao i potrebnog alata, mašina i slično.

 - Iz perspektive stolarskog zanata, retko ko sada može da plati ručno rađeni sto ili krevet od punog ružinog drveta dve-tri hiljade evra. Kada se sve sabere, lakše je sedeti za kompom i uzimati 40-80 dolara po satu - kaže on.

Prema rečima još jednog korisnika, studira za programera, jer, kako kaže, nije imao nikoga da ga nauči zanat.

 - Bilo mi je super da budem bravar, stolar, moler, automehaničar ili električar ali u porodici niko nije zanatlija, a bilo mi glupo da pitam starije ljude da im budem šegrt, ne znam da li to postoji još uvek. Jedino se komšija nudio da me nauči pčelarstvu jer njegov sin nije hteo to da bude, ali imao sam oko osam godina i plašio sam se - rekao je on.

On je naveo da ima druga čiji je otac električar koji toliko ima posla, da posao mora unapred dve/tri nedelje da zakazuje.

 - Živi u selu kod Zrenjanina i u okolini nema ni jedan drugi električar i posla ima preko glave - objasnio je on.

Na ove komentare nadovezao se i mašinski inženjer (konstruktor/projektant).

 - Svoju platu zaradim bez ikakvog fizičnog napora, pravim pauzu kada hoću, zimi sam u toplom, leti u rashlađenom (svaki sat se plaća, i prekovremeni naravno). Moj otac je bravar, on da bi dobio tu moju platu mora da se izmori, izlupa, iskasapi, iskilavi, naguta gasova i prašine i odradi jedno 50-ak sati više od mene mesečno. Ja se vratim odmorniji sa posla nego što on ujutru krene. Pritom, ja sam ovo leto išao sa ženinim ocem da ugradimo par klima, dok kupiš materijal, pređeš pola Beograda, izneseš sve i ugradiš, dok vratiš alat i materijal u kola vratiš se - ode bukvalno cela subota/nedelja i nije vredno novca. Znači, plata u kancelariji se višestruko lakše (i po telo bolje) zaradi nego tolika plata u fizikaliji - zaključio je on.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.