Gavez je višegodišnja lekovita biljka koja u Srbiji raste samoniklo, najčešće na vlažnim terenima pored reka i potoka. Poznat je po snažnom regenerativnom dejstvu i tradicionalno se koristi za spoljašnju upotrebu kod preloma, uganuća i povreda kostiju i zglobova.

Lako se razmnožava iz korena, ne zahteva posebnu negu ni velika ulaganja, a može se kositi više puta godišnje. Zbog jednostavnog uzgoja i stabilne potražnje, gavez je sve interesantniji i za komercijalnu proizvodnju.

Nebojša Stanojević, vlasnik kompanije Adonis, koja se bavi proizvodnjom i preradom lekovitog bilja i predsednik Udruženja Dr Jovan Tucakov iz Sokobanje, rekao je za Bizportal da za ovu biljku nije potrebno nikakvo ulaganje, kako kaže, samo je važno izvaditi divlji gavez, iseckati žilice, zasadi se i rešen problem.

Naš sagovornik kaže da, kada je reč o gavezu (Symphytum officinale), ulaganje u ovu biljku dođe kao jedna dnevnica.

 - U Srbiji je ima dosta, raste na vlažnim mestima, pored reka, i velika je potražnja za njom. Ovu biljku je jako teško brati kada je rasuta između ostalog bilja. Pogodno zemljište za nju je vlažno, blizu reka, potoka, a raste i po obrađenim njivama - rekao je on za Bizportal.

Stanojević naglašava da se domaći gavez koristi kod svih preloma.

 - Dejstvo ove biljke je veliko. Imali smo slučaj kada je devojka iz Sokobanje pala sa motora i imala šest preloma. Sva se 'skršila', a evo, danas se bavi sportom. Sve je to uspelo da zaraste tako što je mazala gavez mast. Na primer, ukoliko povredite prste, stavite jedan na drugi, vežete ih, namažete gavezom i oni će da srastu - ukazao je naš sagovornik na značaj ove biljke.

Kada je reč sadnji, ne bi je trebalo saditi na više od 20 ari. Kako kaže, sve korenaste biljke nije ni poželjno saditi na velikim površinama, najviše do 50 ari.

 - Sadnja korenovih reznica dužine do dva centrimetra, a debljine kao grafitna olovka, može se obaviti bilo kada u toku godine mada je najbolje da to bude na jesen ili u rano proleće. Kada se odseče deo korena, reznica se sadi direktno u zemlju. Ako je manja površina, ručno se baca korenčić i gazi se nogom. Da bude 'zagažen' bar na nekih tri, četiri centrimetra. Vrlo brzo počne da niče - do mesec dana već izbije iz zemlje. Ne mora da se okopava, jednostavno ostavite ga da prirodno raste - kazao je on, dodajući da ova biljka pušta široko lišće i da se razlikuje od ostalog korova.

Objašnjava da kada dođe da cveta, pokosi se, a to može da se koristi kao seno za stoku. Savetuje da se u toku godine kosi do četiri puta. 

 - Vadi se specijalnim vadilicama za krompir, seče se i na kraju - suši. Može i prirodno da se suši samo ako postoje uslovi za to - ne sme da pokisne, mora biti zaštićeno od padavina. Mada, najbolje je sušenje u sušari. Kada se biljka izvadi, iseku se žile koje mogu da se upotrebe za sadnju i tako se biljka ponovo sadi. U prodaji, suvi koren ove biljke je oko 800 dinara po kilogramu - zaključio je Stanojević.

Gavez se koristi pre svega u medicini i kozmetici, zahvaljujući bogatom sastavu i snažnom regenerativnom dejstvu.

U medicini, gavez se najčešće primenjuje spolja, u obliku masti, gelova, obloga i tinktura. Koristi se kod preloma kostiju, uganuća, iščašenja, modrica, otoka i bolova u zglobovima i mišićima. Zbog visokog sadržaja alantoina, ubrzava regeneraciju tkiva i zarastanje povreda, ali se ne preporučuje za unutrašnju upotrebu.

U kozmetici, gavez je cenjen sastojak krema, balzama i losiona za negu suve, osetljive i oštećene kože. Pomaže u smirivanju iritacija, obnavljanju kože i smanjenju crvenila, a često se koristi i u preparatima za negu stopala, ruku i tela, kao i u proizvodima namenjenim sportistima.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.