Uz rastuću potražnju za zdravom hranom, prirodnim preparatima i organskom proizvodnjom, stručnjaci ocenjuju da bi ova samonikla biljka mogla da preraste u ozbiljnu tržišnu kulturu.

Iako raste gotovo svuda, prelazak sa branja u prirodi na organizovanu proizvodnju zahteva mnogo više od sakupljanja - ključni su kontrola kvaliteta, standardizacija i pravilno upravljanje uzgojem.

Planski uzgoj umesto branja u prirodi

U Srbiji su za proizvodnju najvažnije dve vrste - velika kopriva (Urtica dioica) i mala kopriva (Urtica urens). Posebno se izdvaja velika kopriva, jer je višegodišnja, daje visok prinos i može da se obnavlja više puta tokom godine.

Stručnjaci ističu da se za tržište preporučuje gajenje iz rasada ili rizoma, jer omogućava bolju kontrolu kvaliteta i ujednačen razvoj biljaka.

Kopriva najbolje uspeva na zemljištima bogatim azotom, uz umerenu vlagu i delimičnu senku, a u intenzivnijoj proizvodnji preporučuje se i sistem navodnjavanja "kap po kap".

Jedna od ključnih prednosti koprive je njena sposobnost brzog obnavljanja. U višegodišnjim zasadima moguće je ostvariti od šest do osam otkosa godišnje, što omogućava kontinuitet proizvodnje.

Upravo ta karakteristika čini je zanimljivom za proizvođače koji traže stabilan izvor sirovine.

Peckanje koje nestaje u preradi

Prepoznatljiv osećaj pečenja pri dodiru sa koprivom izazivaju sitne žarne dlačice koje sadrže supstance poput histamina i acetilholina.

Međutim, taj efekat nestaje nakon termičke obrade, pa se kopriva bezbedno koristi u ishrani - najčešće u čorbama, pitama i čajevima, ali i kao dodatak različitim proizvodima.

Lekovita svojstva sve više u fokusu

Kopriva ima dugu tradiciju u narodnoj medicini, ali je sve prisutnija i u savremenoj fitoterapiji.

Bogata je vitaminima i mineralima, a najčešće se koristi za:

 - Jačanje imuniteta;

 - Poboljšanje krvne slike;

 - Detoksikaciju organizma i,

 - Podršku radu bubrega.

Pored toga, ekstrakti koprive sve češće se koriste u kozmetici, posebno u preparatima za kosu i kožu.

Rizici kod samonikle koprive

Iako je lako dostupna, kopriva iz prirode može predstavljati rizik za potrošače.

Stručnjaci upozoravaju da biljka može da upije štetne materije iz okoline, naročito ako raste uz saobraćajnice ili u blizini industrijskih zona. Takođe, može sadržati povećane količine nitrata, što utiče na njen kvalitet.

Zbog toga se za ozbiljniju proizvodnju sve više preporučuje kontrolisani uzgoj.

Široka primena u različitim industrijama

Kopriva danas ima znatno širu primenu nego ranije. Osim u ishrani i medicini, koristi se i kao sirovina u kozmetičkoj industriji, proizvodnji suplemenata, ali i kao prirodno đubrivo u organskoj poljoprivredi.

Sve više pažnje privlači i njen potencijal kao izvor vlakana za industrijske materijale.

Ključ zarade u preradi i kvalitetu

Najveća vrednost koprive nije u sirovoj biljci, već u njenoj preradi.

Sušena kopriva, prah, ekstrakti i gotovi proizvodi postižu veću cenu na tržištu, dok standardizacija i kontrola kvaliteta predstavljaju osnov za ozbiljan plasman.

Cene

Na pijacama, kesa mlade koprive (sveža) košta oko 200 dinara i to je najčešći način prodaje, jer se ne prodaje na kilogram.

Takođe, na društvenim mrežama, poput Fejsbuka, u ponudi su i domaći proizvodi od koprive, poput sokova i sirupa, koji koštaju oko 400 dinara po litru.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.