Vladajuća koalicija ima za cilj da zatvori finansijske rupe i obuzda rast doprinosa za socijalno osiguranje reformama sistema zdravstvene zaštite i dugotrajne nege. Visoki troškovi rada koji nisu deo plata smatraju se jednim od uzroka rastuće nezaposlenosti, piše Fenix.
Ipak, upravo zbog tih reformi, kompanije u uslužnom sektoru suočavaju se sa značajnim povećanjem fiskalnog opterećenja. Planovi uključuju uvođenje viših nameta na „mini poslove“ (mini job). Trenutno paušalni nameti za mini poslove – koje plaća isključivo poslodavac – iznose nešto više od 31 odsto plate; ta brojka sada bi mogla da poraste na više od 39 odsto.
Uz često raspravljano povećanje gornjih granica za obračun doprinosa za osobe sa visokim primanjima, ova mera ima za cilj da obezbedi dodatne prihode za fondove zdravstvenog i sistema dugotrajne nege, bez uticaja na opšte stope doprinosa, pišu nemački mediji.
Prema nacrtu zakona, ministarka zdravlja Nina Varken (CDU) predviđa godišnje prihode od nešto više od tri milijarde evra od novih, viših nameta na mini poslove – što predstavlja dodatno finansijsko opterećenje za kompanije. Krilo socijalne politike CDU/CSU takođe poziva na „ukidanje mini poslova kao oblika dugoročnog zaposlenja“.
Doprinosi poslodavaca rastu sa 31 na 39 odsto
Mini poslovi – definisani kao marginalno zaposlenje sa mesečnom zaradom do 603 evra – podležu sistemu paušalnih doprinosa. Za razliku od standardnog zaposlenja koje podrazumeva pune obaveze socijalnog osiguranja, poslodavac snosi ceo trošak doprinosa, što omogućava „mini-poslovenima“ da primaju neto platu bez odbitaka.
Čak i sada, paušalni nameti koje plaća poslodavac prelaze 50 odsto ukupnih doprinosa za socijalno osiguranje, koji trenutno iznose nešto više od 21 odsto.
Pored dodatnih nameta i poreza, poslodavci trenutno plaćaju 13 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje i 15 odsto paušalnog doprinosa za penzijsko osiguranje za mini poslove.
Prema planovima, u budućnosti bi plaćali punu standardnu stopu doprinosa za zdravstveno osiguranje od oko 17,5 odsto. Dodatnih 3,6 odsto bi bilo dodato u vidu doprinosa za osiguranje dugotrajne nege - što ranije nije važilo za mini poslove.
Takozvani midi poslovi - prelazni oblik zaposlenja sa primanjima do 2.000 evra - takođe su obuhvaćeni planovima. Iako su već u sistemu doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavci trenutno plaćaju više od polovine ukupnih doprinosa. U budućnosti se i ovde očekuje veći doprinos za zdravstveno osiguranje.
Upozorenje poslodavaca
Poslodavci upozoravaju da povećanje nameta može dovesti do gašenja mini poslova. Navode da se plaše otpuštanja i rasta cena, kao i da bi nove mere mogle ugroziti oko 6 miliona radnika koji rade kroz ovaj oblik zapošljavanja u Nemačkoj.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)