Prema najnovijem izveštaju, najviše su izloženi poslovi koji se obavljaju digitalno, analitički ili administrativno.

Ova zanimanja su najugroženija

Najveći rizik beleže sektori koji se mogu automatizovati:

  • poslovne i finansijske operacije
  • računarski i matematički poslovi
  • menadžerske pozicije
  • kancelarijska i administrativna podrška
  • arhitektura i inženjerstvo
  • pravni poslovi
  • umetnost, dizajn i mediji
  • nauka i istraživanje
  • prodaja
  • obrazovanje i bibliotekarstvo

Procene pokazuju da je oko 18% poslova direktno izloženo automatizaciji, dok bi kod dodatnih 24% moglo doći do smanjenja broja zaposlenih.

Ipak, stručnjaci naglašavaju da to ne znači automatski nestanak svih tih radnih mesta, već pre promenu načina rada.

Stiže kraća radna nedelja?

Zanimljivo je da OpenAI vidi i pozitivnu stranu razvoja veštačke inteligencije.

Predlaže se uvođenje četvorodnevne radne nedelje – odnosno 32 radna sata uz punu platu.

Cilj je da se povećana produktivnost ne pretvori samo u profit kompanija, već i u koristi za zaposlene.

To bi moglo da znači:

  • više slobodnog vremena
  • bolje beneficije
  • veće penzione doprinose
  • kvalitetniju zdravstvenu zaštitu
  • podršku porodicama i brizi o deci

Promene neće doći same od sebe

Stručnjaci upozoravaju da ovakav scenario nije zagarantovan.

Profesorka Gina Neff sa University of Cambridge ističe da bi ovakvi modeli mogli da funkcionišu, ali samo uz ozbiljne promene u pristupu radu i zakonima.

Zaključak

Veštačka inteligencija donosi dvostruki efekat – s jedne strane ugrožava pojedina zanimanja, a s druge otvara prostor za kraće radno vreme i bolje uslove rada, piše Index.hr.

Ishod će zavisiti od toga kako će države i kompanije upravljati ovom tehnološkom promenom.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.