"U Kragujevcu gradimo najsavremeniji centar za sajber bezbednost, koji će čuvati podatke i državne sisteme, institucije i građane", istakao je Jovanović.
Kako kaže, Srbija će do 2030. izgraditi dva nova državna data centra u Nišu i Novom Sadu, kao i da će da proširi kapacitete data centara u Beogradu i Kragujevcu sa podizanjem snage na više od 200 megavata.
Jovanović je, na predstavljanju nacionalne strategije "Srbija 2030" u Palati Srbija, istakao da je plan da se do 2035. godine poveća ukupna snaga data centara na jedan gigavat, značajno prošire nacionalni superkompjuteri, kao i da se izgradi Nacionalni centar za informacionu bezbednost u Kragujevcu.
"U ovom trenutku u Kragujevcu kapacitet svega 14 megavata. To znači da naši podaci ostaju u našoj zemlji sigurni, zaštićeni i dostupni a da otvaramo vrata za mnoge strane kompanije koje žele da čuvaju podatke na bezbedan način u Srbiji", rekao je Jovanović, piše Tanjug.
Kada je reč o daljim projektima, naveo je da je plan da se do 2035. godine poveća ukupna snaga data centara na jedan gigavat. Jovanović je naveo da kroz strategiju "Srbija 2030" sajber bezbednost postoje jedan od ključnih državnih prioriteta.
Naglasio je da će se u okviru toga u Kragujevcu izgraditi Nacionalni centar za informacionu bezbednost, kako bi se štitila država, institucije, podaci i privatnost građana, ali i kako bi država uspešno odgovorila na sve napade u sajber prostoru.
"Strategija 'Srbija 2030' je vizija Srbije koja ne kaska već vodi. Srbija koja čuva svoje podatke, jača svoju nauku, otvara nova radna mesta, pomaže domaćoj privredi i štiti građane. Tehnologija nije cilj, veštačka inteligencija nije sama po sebi cilj. Cilj je Srbija u kojoj tehnologija služi običnom čoveku, da život bude lakši i bolji, a privreda mnogo konkurentnija", kazao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednjoj deceniji pokazala vizionarski duh u razvoju digitalne infrastrukture, postala pionir u regionu u primeni veštačke inteligencije i stekla status tehnološki suverene i bezbedne države.
"Pripremili smo strategiju Srbija 2030 sa jasnom svešću da su znanje, podaci i tehnologija ključni resursi moderne države. U svetu ubrzanih promena, geopolitičkih izazova i tehnološke konkurencije, naš odgovor je kroz ovu strategiju odlučan. Želimo izgradnju suverene, bezbedne, inovativne, digitalne Srbije, države koje sama upravlja svojom budućnošću", naveo je Jovanović.
On je ukazao na reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će u narednih 10 godina veštačka inteligencija postati ključni faktor proizvodnje, kao i da će samo one zemlje koje uspeju da integrišu veštačku inteligenciju u industriju, u javnu upravu, u nauku, u proizvodnju ostati konkurentne i digitalno suverene.
"Da bi država primenjivala veštačku inteligenciju, mora imati sopstvene temelje, sopstvene data centre, sopstvene sisteme i kontrolu nad podacima, jer bez podataka nema primene veštačke inteligencije", rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija znači pametniju energetiku, saobraćaj i poljoprivredu da se radi efikasnije, da se racionalnije koriste resursi i da se planira bolje.
"Veštačka inteligencija, između ostalog, znači i naprednije zdravstvo, ranije otkrivanje bolesti, brže dijagnoze, personalizovane terapije i pametne bolnice. Veštačka inteligencija znači da javna uprava bude brža i transparentnija, dostupnija građanima u svakom trenutku, da čovek bude u centru, a ne papirologija", naveo je on.
Kako je istakao, do 2030. kroz nacionalnu strategiju planirano je značajno proširenje nacionalnih superkompjutera na više od 2.000 grafičkih procesora sa platformama za pristup najmoćnijim alatima savremenog doba.
"Time pravimo našu bazu za naučna istraživanja, pospešujemo inovacije u industriji i primenu veštačke inteligencije u različitim sektorima. Poseban fokus u narednom periodu usmerićemo na razvoj i dizajn čipova na stratešku oblast, ključnu za tehnološku nezavisnost i ekonomiju zasnovanu na znanju", dodao je Jovanović.
Takođe, istakao je da je posebno važna stvar da srpski jezik mora imati svoje mesto u svetu veštačke inteligencije.
"Zato razvijamo veliki jezički model za srpski jezik, da naš jezik, naše pismo i kultura, naši dijalekti i izgovori budu ravnopravni u vremenu veštačke inteligencije. Veliki srpski jezički model zna da ima bolje elektronske usluge, pametnija učenja i efikasnost u radu institucija i razvoj novih domaćih digitalnih proizvoda", rekao je Jovanović.
Dodao je da će Srbija do 2030. godine, zahvaljujući svom znanju i svojim talentima kroz nacionalnu strategiju, postati globalni lider u oblasti digitalizacije i primeni veštačke inteligencije i inovativno-kreativne ekonomije zasnovane na znanju.
"Na međunarodnoj sceni ćemo prednjačiti kao digitalno društvo i izvozni gigant u oblasti nacionalnih patenata baziranih na veštačkoj inteligenciji, a naša zemlja će biti svrstana u red najperspektivnijih inovativnih nacija u budućnosti", rekao je Jovanović.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je naglasio kako je Srbije jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima infrastrukturu da napravi nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju, piše RTS.
"Srce svega toga, i voleo bih da svi to zajedno razumemo, jeste srpski nacionalni jezički model. Jezički model je sistem veštačke inteligencije koji razume jezik, odgovara, daje odgovore. Čet-Dži-Pi-Ti (Chat GPT) je jedan jezički model, na primer. Kada mu vaša firma ili bolnica postavi pitanje, ti podaci napuštaju Srbiju. Ne poznaje naša pisma, propise, zakonodavstvo. Srpski jezički model sve to poznaje, sve vezano za Srbiju. Naš zadatak je da ga napravimo do Ekspa 2027. To je srce same aktivnosti, da bi uopšte uspeli da koristimo veštačku inteligenciju u budućnosti. Ako uspemo, do 2035. godine je to od 35 do 50 milijardi u našem BDP-u, a ako ne uspemo, onda nijedna firma neće moći da opstane. Ovo je šansa koju imamo jednom u generaciji", naglasio je Čadež.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
.jpeg)
Komentari (0)