Nastali poremećaj u snabdevanju aluminijuma preti da postane jedan od najvećih u istoriji tržišta. Njegovi efekti već se prelivaju na globalnu ekonomiju, jer se aluminijum, lagan i savitljiv metal, koristi u svemu, od potrošačke elektronike i ambalaže za hranu do građevinarstva, vazduhoplovstva i automobilske industrije.

Šta pokreće nedavna kretanja cena aluminijuma?

Od početka rata u Iranu, cene aluminijuma su veoma nestabilne. Prvo su naglo porasle na najviši nivo od 2022. godine, da bi potom pale zbog zabrinutosti oko šireg ekonomskog uticaja.

Cene su zatim ponovo skočile krajem marta nakon što su iranski dronovi i rakete pogodili dva proizvodna postrojenja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu. Islamska revolucionarna garda Irana saopštila je da su ta postrojenja snabdevala američku vojsku i opisala napade kao odmazdu za američko-izraelske udare na iransku infrastrukturu.

Postrojenje u UAE, jedno od najvećih u regionu, bilo je primorano da obustavi rad, a procenjuje se da bi ponovno pokretanje moglo trajati i do godinu dana. Fjučersi aluminijuma na Londonskoj berzi metala nastavili su da rastu tokom aprila, jer su trgovci sve više računali na globalni manjak ponude, prenosi Bloomberg.

Iako je 8. aprila postignut sporazum o primirju između Irana i SAD, Ormuski moreuz je i dalje bio uglavnom zatvoren do 17. aprila, a mnogi trgovci i analitičari su i dalje očekivali da bi cene aluminijuma mogle premašiti istorijske maksimume iznad 4.000 dolara po toni, dostignute 2022. godine kada je rat u Ukrajini izazvao sličan poremećaj u snabdevanju.

Zabrinutost zbog nestašica vidi se i na fizičkom tržištu. Premije koje kupci plaćaju da obezbede aluminijum naglo su porasle, a doplate za aluminijumske poluge, leguru koja se koristi u građevinskim elementima i avionima, skočile su više od 90 odsto u Evropi za šest nedelja od početka američko-izraelskih napada na Iran, prema podacima agencije Fastmarkets Ltd.

Koliko je Bliski istok važan za lance snabdevanja aluminijumom?

Zemlje Persijskog zaliva decenijama koriste jeftinu energiju kako bi razvile konkurentnu industriju aluminijuma, kao deo šire strategije smanjenja zavisnosti od izvoza nafte i gasa i prelaska na proizvodnju. Topljenje aluminijuma, koje zahteva ogromne količine električne energije, bilo je ključno u toj strategiji.

Države poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Saudijske Arabije i Omana danas su važni centri za proizvodnju aluminijuma, a Bliski istok u celini učestvuje sa oko 9 odsto svetske proizvodnje.

Samo dve fabrike koje su nedavno bile meta napada imaju ukupni kapacitet od oko 3,2 miliona tona godišnje, dok zemlje Saveta za saradnju u Zalivu zajedno proizvode više od 6 miliona tona. Ukupna svetska proizvodnja prošle godine iznosila je oko 74 miliona tona, pri čemu Kina čini 60 odsto proizvodnje, prema podacima trgovinske asocijacije International Aluminium.

Region ima nesrazmerno veliku ulogu na globalnim tržištima jer se većina njegove proizvodnje izvozi, naročito u Evropu i Severnu Ameriku. Oko četvrtine uvoza aluminijuma u Evropsku uniju dolazi iz zemalja Persijskog zaliva. Istovremeno, ove topionice u velikoj meri zavise od uvoza sirovina poput boksita i glinice, što ih čini ranjivim na poremećaje u pomorskim rutama.

Kako je rat uticao na industriju aluminijuma?

Čak i pre direktnih napada na postrojenja, zatvaranje Ormuskog moreuza počelo je da prekida dotok ključnih sirovina. Proizvodnja aluminijuma zavisi od glinice (alumine), belog, kristalnog praha koji se dobija preradom boksitne rude i uvozi u region iz zemalja poput Australije i Gvineje.

Zatvaranje moreuza već je primoralo neke topionice da smanje proizvodnju. Katarski Qatalum je 12. marta saopštio da će smanjiti proizvodnju za oko 40 odsto, dok je Aluminium Bahrain 15. marta objavio da obustavlja oko petinu kapaciteta. Industrijski rukovodioci upozoravaju da bi, ako moreuz ostane zatvoren, dodatna smanjenja proizvodnje bila neizbežna, što bi moglo pogurati cene iznad rekorda iz 2022. godine.

Direktno gađanje topionica dodatno povećava rizik od dugotrajnijih poremećaja. Gašenje i ponovno pokretanje postrojenja za proizvodnju aluminijuma je složen i skup proces, što znači da izgubljena proizvodnja ne može brzo da se nadoknadi čak ni ako se uslovi stabilizuju.

Za šta se koristi aluminijum?

Aluminijum je cenjen zbog svoje male težine, izdržljivosti i otpornosti na koroziju. Široko se koristi u avio-industriji i automobilizmu, kao i u ambalaži poput limenki za piće i aluminijumske folije. Takođe je drugi najkorišćeniji metal u građevinarstvu, posle čelika, zbog visokog odnosa čvrstoće i težine.

Njegova provodljivost ga takođe čini važnim materijalom u energetskoj industriji, posebno u nadzemnim dalekovodima. Potražnja sve više dolazi iz sektora u rastu, kao što su električna vozila, obnovljivi izvori energije i data centri, gde aluminijum igra ključnu ulogu u povećanju efikasnosti. To je delimično nadoknadilo slabost u drugim tržištima, poput građevinarstva i infrastrukture u Kini, koji su poslednjih godina usporili.

Kakvi su izgledi za potrošače?

Pošto je aluminijum najrasprostranjeniji metal posle čelika, trajni rast cena bi dodatno povećao troškove za proizvođače, koji se već suočavaju sa pritiskom zbog viših cena energije.

Još veća briga za globalnu ekonomiju je rizik da dublji poremećaji u snabdevanju dovedu do nestašice specijalizovanih aluminijumskih proizvoda kod industrijskih potrošača, što bi moglo izazvati smanjenje proizvodnje ili privremeno zatvaranje fabrika.

Efekti se već osećaju. Premije za isporuke aluminijuma na ključnim tržištima, poput Japana, porasle su na najviši nivo u poslednjih više od deset godina. Istovremeno, snabdevanje je najviše ugroženo kod legura više vrednosti koje se koriste u građevinarstvu, avio-industriji i transportu.

Nekoliko japanskih i južnokorejskih proizvođača auto-delova vodilo je pregovore sa jednim ruskim proizvođačem aluminijuma kako bi obezbedili primarnu livarsku leguru potrebnu za delove poput točkova, blokova motora i glava cilindara.

Topionice iz Bliskog istoka bile su ključni dobavljači ovih materijala, posebno za Evropu, ali i za SAD. Kako poremećaji rastu, sve veća je zabrinutost i oko dostupnosti visokočistog aluminijuma, koji se koristi u vojnoj industriji.

Kompanija Alba iz Bahreina već je saopštila da smanjuje proizvodnju proizvoda sa dodatnom vrednošću, koji se koriste u različitim industrijama uključujući avio i odbrambenu i prelazi više na standardni aluminijum, kako bi zadržala veću fleksibilnost u periodu poremećaja.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.