Junska povećanja kamatnih stopa centralnih banaka su iza nas. Može se očekivati napredak prema ciljanoj inflaciji od 2 odsto kako bismo uverili Federalne rezerve (Fed) da ponovno smanje kamatne stope tokom godine.
Što se tiče Evrope, ipak je istina da nas verovatno čeka duže razdoblje povećanja kamata, a nije isključeno ni ponovno povećanje kamata na jesen. Ukratko, očekujemo da će Fed smanjiti kamatne stope pre nego Evropska centralna banka (ECB), što bi moglo dodatno ojačati evro u odnosu na dolar u budućnosti.
Razni problemi koji se mogu pojaviti u Evropi zbog visokih kamatnih stopa (kao što su fiskalni problemi u Italiji i Španiji) najverovatnije će se rešiti programima kao što su TLTRO (ciljane operacije dugoročnog refinansiranja) i programi kupovine obveznica, a ne toliko smanjenjem kamatnih stopa. To je zato što će se kamatne stope morati podići kako bi se kontrolisala inflacija, piše Seebiz.
S obzirom na geopolitičke napetosti poput rata u Ukrajini, fiskalne ekspanzije i nedostatka radne snage, teško je predvidjeti koliko ćemo dugo biti suočeni s povišenom inflacijom u Evropi. Za razliku od SAD-a, Evropa je manje nezavisna od energije i hrane. Istovrmeno, moramo znati da je demografski problem u Evropi akutniji nego u SAD-u, pri čemu Evropa ima manji fond kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage dostupne izvan svojih granica u odnosu na SAD, što je samo po sebi inflatorno. Istovremeno, imamo snažno tržište rada u eurozoni, uprkos nepovoljnoj demografskoj situaciji. To znači da se u budućnosti može očekivati nastavak pozitivnog pritiska na cijenu rada u eurozoni.
Kina, koja je imala ključnu ulogu u globalnom ekonomskom rastu u proteklih 20 godina, sada se bori s izazovima deflacije. Izvoz i uvoz rapidno opadaju. Međutim, kineske vlasti žele da poboljšaju situaciju različitim podsticajnim politikama. Ako se kineski pad nastavi, to će dodatno produbiti pad cena sirovina. Sve dok je evropsko tržište rada stabilno, manje je verovatno za očekivati da će mogući pad u Kini i cena roba brzo dovesti do pada osnovne inflacije u evrozoni, što pomno prate centralne banke.
Podaci o osnovnoj inflaciji (core CPI index) ne uključuje jače fluktuirajuće cene hrane i energenata. Dakle, uprkos mogućem usporavanju u Kini i padu cena roba, to se neće automatski prevesti u niže potrošačke cene usluga u Evropi, što centralna banka želi da postigne višim kamatama. Priča o inflaciji ostaje neizvesna zbog specifičnosti Evrope, a izgleda da se osnovna inflacija, koju centralne banke pomno prate, neće uskoro smanjiti jer imamo stabilno tržište rada. To znači da nas, prema sadašnjim očekivanjima, čeka nešto duži period povećanja kamata u Evropi.
