Prilično kontroverzni predlog dopune evropske regulative Markets in Crypto-Assets (MiCA) nalazi se pred Evropskim parlamentom, gde će evroposlanici glasati o njegovom prihvatanju. U ovom dokumentu nalazi i propis koji bi vrlo lako mogao da bude prvi korak ka zabrani bitkoina ili ethereuma kakve danas poznajemo.

U nameri da učine kriptoindustriju ekološki prihvatljivijom, evropski zakonodavci planiraju da zabrane "proof of work" (PoW) način rudarenja digitalne imovine, koji je energetski vrlo zahtevan i doveo je do toga da se danas na rudarenje bitkoina, primera radi, troši električne energije kao što troši ceo Tajland (ili Srbija). Zabrana PoW rudarenja, ne treba to dodatno ni pominjati, značajno bi negativno uticalo na razvoj tržišta kriptovaluta, pogotovo bitkoina.

[caption id="attachment_5220" align="alignnone" width="1024"] Pixabay/sergeitokmakov[/caption]

U predlogu regulative tako stoji da „pružaoci usluga na tržištu kriptoimovine neće pružati usluge ni u kom obliku i vezi sa kriptoimovinu koja ne ispunjava uslove o održivosti i očuvanju okoline”. Ti uslovi, pak, ističu da kriptoimovina ne sme, kada se koristi na velikoj skali, da ima značajan uticaj na okolinu kroz korišćenje velike količine energije, ostalih resursa, ali i što se tiče emisija ugljenika, elektronskog otpada i slično. Drugim rečima, zabranilo bi se svako „rudarenje” koje je energetski intenzivno, piše bug.hr.

U istom smeru razmišlja i šefica Evropske središnje banke, Kristin Lagard, koja je pozvala evroparlamentarce da prihvate regulatorni okvir poznat kao MiCA. Određeni broj zastupnika takođe se protivi i „ekološkom rudarenju” koje bi uključivalo korišćenje energije iz obnovljivih izvora. Prema njima, time bi se energija iz obnovljivih izvora preusmerila u postrojenja za rudarenje umesto da završi tamo za gde treba – u elektroenergetskoj mreži, odakle bi je koristile kompanije i građani.

Prvo glasanje o ovom predlogu biće u Odboru za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta, a potom bi prvi predlog teksta regulative trebalo da ide u Parlament na potvrdu. Posle toga, EU parlament će o njemu i finalnom tekstu pregovarati sa Evropskom komisijom i Većem.