Gradovi i ulične table nose danska imena, poput Frederiksteda; zgrade su građene od žućkasto-crvene cigle dopremane brodovima preko Atlantika; a kamene fasade plantaža šećera, na kojima su porobljeni Afrikanci bili primorani na težak rad, i dalje stoje.

Sve je to isprepleteno sa dokazima živopisne karipske kulture ostrva — od plesača u šarenim nošnjama do melodija vođenih bubnjevima — ali i sa prodavnicama Mekdonaldsa i Home Depota, koje odražavaju njihov sada već vek dug status neinkorporisane teritorije Sjedinjenih Država.
Dok predsednik Donald Tramp pregovara o „okviru budućeg sporazuma“ sa Danskom radi pristupa Grenlandu, neki stanovnici ove tropske teritorije kažu da imaju osećaj kao da ponovo gledaju sopstvenu prošlost. „Istorija se nikada ne ponavlja na isti način, ali se pojavljuje u drugačijem obliku“, rekla je Stefani Čalana Braun, afro-karipska vizuelna istoričarka sa dubokim korenima na Američkim Devičanskim Ostrvima, piše USA today.

Braun kaže da su njeni preci bili među prvima koje su porobile danske kolonijalne vlasti i da je danas među onima koji rade na tome da se od Danske obezbede reparacije. Kao robovi, a potom i kao stanovnici teritorije koja je iz danske prešla u američku, njeni rođaci su, kaže ona, prodati bez svog pristanka.

Vek kasnije, strahuje da se stanovnici Grenlanda suočavaju sa istom pretnjom s kojom su se suočili njeni preci — da nemaju mesto za pregovaračkim stolom kada se donose odluke o budućem korišćenju njihove zemlje.
„Razumem to, jer se ista stvar dogodila mojim rođacima“, rekla je Braun. „Ne želim da vidim da se to dogodi nekom drugom mestu.“

Aneksija Devičanskih Ostrva

Pre više od jednog veka, predsednik Vudro Vilson kupio je ostrva, tada poznata kao Danska Zapadna Indija, od Danske za 25 miliona dolara, nakon što je zapretio da će ih preuzeti silom.
U to vreme, rat je besneo u Evropi, a Sjedinjene Države su nastojale da učvrste svoju dominaciju u Latinskoj Americi. Koristeći mnoge od istih argumenata koje Tramp danas iznosi u nastojanju da preuzme kontrolu nad Grenlandom, Vilson je rekao da želi ostrva iz strateških razloga: da obezbedi nove trgovačke rute i spreči protivnike da dominiraju regionom. Tadašnji rival SAD nisu bile Kina ili Rusija, već Nemačka, agresor u Prvom svetskom ratu. Rat je pojačao strahovanja da bi Nemačka mogla da apsorbuje Dansku i njene teritorije — što se smatralo pretnjom po Sjedinjene Države.

Nakon kupovine 1917. godine, ostrva su decenijama služila kao strateško karipsko uporište američke vojske i centar pomorskih operacija. Međutim, mornarička vazduhoplovna baza zatvorena je 1948, a ostrva nikada nisu postala značajna vojna imovina kakvom su prvobitno zamišljena. Oko 26.000 stanovnika, rasutih po Sent Džonu, Sent Kroju i Sent Tomasu 1917. godine, nije dobilo priliku da se izjasni o kupovini, iako je Danska održala referendum za stanovnike svog kopna. Nakon transakcije, prošlo je više od decenije pre nego što su stanovnici Devičanskih Ostrva dobili državljanstvo Sjedinjenih Država. Pravo da biraju sopstvenog guvernera dobili su tek 1970. godine. Danas, kao i stanovnici drugih američkih teritorija, građani Devičanskih Ostrva ne mogu da glasaju na predsedničkim izborima i nemaju predstavnika sa pravom glasa u Kongresu.

Stanovnici Devičanskih Ostrva o Grenlandu

Felipe Ajala, član Istorijskog društva Sent Tomasa, kaže da je čuo razgovore o Trampovim ambicijama u vezi sa Grenlandom, ali uglavnom u „privatnim krugovima“. Ljudi su, kaže, više usredsređeni na međunarodne aktivnosti koje se odvijaju bukvalno u njihovom dvorištu. Dva nosača aviona američke mornarice, USS Gerald R. Ford i USS Iwo Jima, pristala su u decembru u Američkim Devičanskim Ostrvima kako bi pomogla naporima Trampove administracije da suzbije trgovinu drogom, a kasnije i da uhvati venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.
Brodovi su označili prvo veće prisustvo mornarice na ostrvima posle više decenija. Neki stanovnici su ih, zajedno sa mornarima koje su doveli, dočekali kao dobrodošao ekonomski podsticaj, kaže Ajala. Drugi su bili uplašeni.

„Kada izađemo na tremove, većina kuća gleda na luku i zaliv“, rekao je. „Videti nosače aviona i znati kakva je politička klima u regionu — to nas je prilično zateklo.“

Posle svojih vojnih poteza u Venecueli, Tramp je pojačao pozive na aneksiju Grenlanda i odbio da isključi mogućnost da se to učini vojnom silom.

Tramp je 23. januara delimično ublažio tu retoriku, rekavši da bi Sjedinjene Države imale „potpun pristup“ arktičkom ostrvu kroz sporazum koji pregovara. Priznao je da možda ipak neće formalno preuzeti Grenland. „Moguće je. Sve je moguće“, rekao je Tramp o američkom vlasništvu.
Detalji nastajućeg sporazuma i dalje su nejasni. Nejasna je i uloga koju u razgovorima ima sopstveni parlament Grenlanda.

Za Braun i druge stanovnike Devičanskih Ostrva čije je poreklo povezano sa danskim kolonijalizmom, nedavne rasprave o budućnosti Grenlanda podstakle su pojačanu empatiju i zabrinutost za 57.000 stanovnika ostrva površine 836.000 kvadratnih milja, sa klimom znatno drugačijom od njihove. „Da li ih dovodi za sto da razgovaraju o politikama?“, zapitala se ona, govoreći o Trampovim planovima za američko vojno prisustvo na ostrvu. „Te mogućnosti nisu bile pružene stanovnicima Devičanskih Ostrva.“

Većina Grenlanđana su Inuiti, autohtoni narod koji takođe živi na Aljasci i u Kanadi. Grenlandski jezik, kojim govore, znatno se razlikuje od danskog, a njihove tradicije su drugačije od onih u Danskoj, zapadnoj Evropi i Americi.

Ako Sjedinjene Države povećaju svoje vojno prisustvo na Grenlandu, Braun kaže da se plaši da bi ostrvo moglo da doživi istu vrstu amerikanizacije za koju tvrdi da se dešava na Devičanskim Ostrvima. „Vidite kako se identitet naše dece briše, jer uče o američkoj kulturi pod uticajem televizije i radija“, rekla je. „Gubimo sopstveni karipski identitet.“

„Nadam se da se to njima neće dogoditi“, rekla je Braun, govoreći o Grenlandu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.