Prema istim izvorima, Tramp je prošlog meseca zatražio da mornarice članica NATO-a učestvuju u operaciji deblokiranja moreuza, piše FT.

Nijedan evropski čelnik nije odbio taj zahtev, uz obrazloženje da takva misija nije izvela dok traje sukob. Istovremeno, neki su jasno rekli da to "nije njihov rat", signalizirajući duboke podele unutar alijanse.

Ultimatum i pritisak na NATO Nakon evropskog odbijanja, Tramp je preduzeo obustavu isporuka putem PURL-a - inicijative NATO-a za nabavku oružja za Ukrajinu koju finansiraju evropske zemlje.

Ovaj potez je izazvao trenutnu diplomatsku reakciju, rekla su trojica zvaničnika. Na inicijativu generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, grupa ključnih evropskih zemalja - uključujući Francusku, Nemačku i Ujedinjeno Kraljevstvo - izdala je 19. marta zajedničko saopštenje u kojem izražava spremnost da doprinesu naporima za obezbeđivanje bezbednog prolaza kroz Ormuski moreuz.

Zauzeta diplomatija iza kulisa Diplomatski izvori kažu da je Mark Rute vodio intenzivne razgovore sa Vašingtonom pre objave, uključujući razgovore sa Trampom i američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Jedan zvaničnik je rekao da je Rute insistirao na brzom odgovoru jer je Tramp pretio ne samo da će se povući iz PURL-a već i da će smanjiti podršku Ukrajini u širem smislu.

Drugi izvor je rekao da je Tramp bio "prilično histeričan" zbog odbijanja evropskih saveznika da se pridruže zaštiti Ormuskog moreuza. 

Zamenica portparola Ana Keli rekla je da je Tramp jasno stavio do znanja svoje razočaranje saveznicima.

"Sjedinjene Američke Države će zapamtiti", rekao je američki predsednik, ističući svoje nezadovoljstvo onim što vidi kao nedostatak angažovanja Evrope.

Tramp je više puta naglašavao da evropski saveznici ne čine dovoljno u sukobu sa Iranom, dok sve više prikazuje rat u Ukrajini kao prvenstveno evropski problem.

Mogući zaokret ka NATO-u U intervjuu za Rojters, Tramp je dodatno podigao ulog, najavljujući da će "apsolutno" razmotriti mogućnost povlačenja SAD iz NATO-a u svom obraćanju naciji.

Takva izjava je dodatno uznemirila saveznike i pokrenula pitanje dugoročne stabilnosti transatlantskih odnosa.

Na pozadini političkih tenzija, vodi se i borba za ključne vojne resurse.

Pojačani sukobi na Bliskom istoku povećali su potražnju za raketama presretačima PAC-3, koje se koriste u sistemima Patriot i ključne su za odbranu Ukrajine od ruskih napada.

Marko Rubio je do sada tvrdio da isporuke Ukrajini nisu pogođene, ali nije isključio mogućnost da SAD u budućnosti preusmere deo oružja za sopstvene potrebe.

"Ako nam nešto treba za Ameriku, a to je američko, prvo ćemo to zadržati za sebe", rekao je on, piše tportal.

U međuvremenu, britanski premijer Kir Starmer je najavio da će okupiti 35 zemalja koje su potpisale zajedničku izjavu kako bi razgovarale o formiranju takozvane koalicije spremne da ponovo otvori Ormuski moreuz - ali tek nakon što se borbe završe.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.