U nemačkoj industriji odvijaju se velike promene – dok se u nemačkim vodećim kompanijama auto-industrije, poput Folkvagena, ukidaju radna mesta, proizvođači tenkova i krstarećih projektila očajnički traže nove zaposlene.
Aktuelna studija konsultantske kompanije EY i Dekabanke procenjuje da će „evropske članice NATO-a u narednim godinama godišnje ulagati 72 milijarde evra u naoružanje i time stvoriti odnosno osigurati 680.000 radnih mesta u Evropi“, piše Dojče Vele.
Traže se i lokacije
Slične rezultate donosi i istraživanje konsultantske kompanije Kearney. No, tačan broj potrebne stručne radne snage zavisiće od nivoa izdvajanja za odbranu. Ako evropske države u budućnosti izdvoje dva procenta svog BDP-a za odbranu, kao što nalažu pravila NATO-a, do 2030. godine nedostajaće oko 160.000 stručnjaka.
- Uz umereno povećanje (2,5 posto BDP-a) moglo bi biti oko 460.000 nepopunjenih radnih mesta, a uz značajan porast (3 posto) čak do 760.000 - navode autori studije Guido Hertel i Nils Kuhlvajn.
Posebno nedostaju stručnjaci za veštačku inteligenciju i big data analizu. Proizvođači oružja, radarske tehnologije ili prenosnih sistema za borbena vozila ne traže samo nove zaposlene, već i proizvodne lokacije za očekivani priliv narudžbina. Logično je posegnuti za sektorima koji su u krizi.
-Profitiramo od problema automobilske industrije“, kaže direktor Hensoldta Oliver Derre u intervjuu za Reuters. Ta bavarska firma proizvodi visokoučinkovite radare koji se, na primer, koriste u Ukrajini za protivvazdušnu odbranu. Jedan od Hensoldtovih sistema može otkriti čak i stealth bombardere poput američkog F-35, izrađene od materijala koji ih čine gotovo nevidljivim za radar (takozvanom ‘stealth’ tehnologijom). Hensoldt već pregovara s automobilskim dobavljačima Continentalom i Boschom o preuzimanju njihovih radnika- potvrđuje Derre.
U istočnonemačkom Gerlitzu, na granici s Poljskom, koncern za proizvodnju naoružanja KNDS preuzima fabriku proizvođača vozova Alstom, koja je trebala biti zatvorena 2026. KNDS planira preuzeti polovinu od 700 radnika. U bivšoj fabrici vozova proizvodit će se delovi i moduli za tenkove Leopard 2, Puma i Boxer, a proizvodnja bi trebalo da počne 2025. godine.
Konkurentski Rajnmetal takođe se oslanja na radnike iz drugih sektora. Bivši stručnjak za specijalne komponente u naftnoj industriji sada proizvodi cevi za tenkove u Rajnmetalovoj fabrici u severnoj Nemačkoj, dok bivša kozmetičarka lakira tenkovske granate.
Prelazak iz civilne u vojnu industriju nije uvek jednostavan, objašnjava Eva Brekner u intervjuu za Dojče vele.
- To je moguće samo za određene pozicije i stručne specijalizacije. Radnik na proizvodnoj liniji u VW-u može pronaći posao u nekim firmama za proizvodnju naoružanja. Takođe, razvojni inženjer može preći u vojnu industriju nakon određenog perioda prilagođavanja - kaže Brekener koja je inače konsultantkinja specijalizovana za bezbednosnu i vojnu industriju.
No, to nije moguće kod svih zanimanja, poput specijalista za prodaju ili nabavku, upozorava Brückner.
Hans Kristof Acpoden, glavni direktor Saveza bezbednosnee i vojne industrije, ističe da je u mnogim firmama za proizvodnju naoružanja obavezna sigurnosna provera zaposlenih – što može potrajati.
- Trenutne procedure za odobravanje ovih dozvola nisu dovoljno brze kako bi omogućile brzu prilagodbu zaposlenih - kaže za Dojće vele.
Istorijska prekretnica
U toj proceduri veliku ulogu igra tzv. lista država. Naime, nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova ima spisak zemalja koje predstavljaju bezbednosni rizik. Na njemu su Afganistan, Kina, Vijetnam, Irak, Iran, Sirija, Rusija i bivše sovjetske republike. Veći boravak u jednoj od tih zemalja može biti prepreka za zapošljavanje u vojnoj industriji.
72 milijarde evra godišnje će ulagati u vojnu industriju
Evropa neće moći brzo da pronađe dovoljno stručne radne snage i menadžera za potrebe vojne industrije. No, tu bi pomoć mogla doći iz SAD-a, kaže Eva Brekner i objašnjava:
- Tramp je najavio smanjenje izdataka u istraživačkim institutima i univerzitetima, što otvara priliku za Evropu - objasnila je Brekner.
SAD je dosad s elitnim univerzitetima i velikim izdacima za istraživanje privlačio vrhunske stručnjake iz celog sveta. „Ako se ta sredstva smanje, Evropa može reći da će ona biti motor inovacija i privući talentovane ljude“, smatra Eva Brückner.
Ona kaže da već dobija upite iz SAD-a – neki stručnjaci nisu dobili produženje zelene karte, dok drugi osećaju da više nisu cenjeni u Americi.
- Mnogi se pitaju žele li podržavati novi američki politički i geopolitički pravac. To je velika prilika za Evropu i trebalo bi da je iskoristi - ističe Brekner.
Veće plate kao mamac
Prema njenom mišljenju, vojna industrija mora pronaći nove načine za privlačenje radne snage. Ona, između ostalog, smatra da bi više žena na vodećim pozicijama u industriji kojom dominiraju bivši vojni časnici moglo doneti pozitivne promene.
Nils Kuhlwein iz konsultantske kompanije Kearney upozorava da digitalizacija menja profil traženih radnika. I objašnjava: „Stručnjaci za IT, veštačku inteligenciju i big data analitiku su izuzetno traženi, ali ih nema dovoljno.“
Eva Brekner ističe da će firme u budućnosti morati preduzeti još nešto kako bi privukle potrebne stručnjake:
-Sigurna sam da će morati povećati ponuđene plate kako bi bili konkurentni na tržištu rada- kazala je ona, aprenosi Poslovni.hr
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
