Novo istraživanje daje pohvale Estoniji, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, dok kritikuje Italiju i Francusku – dok vlade pokušavaju da izbegnu trku ka dnu po pitanju standarda.

Estonija ima najkonkurentniji poreski sistem u Evropi – dok Velika Britanija i Nemačka beleže napredak, a Italija i dalje stagnira, otkriva istraživanje Poreske fondacije.

U izveštaju objavljenom u ponedeljak, američki institut navodi da su stope poreza na dohodak pravnih lica i pojedinaca u Talinu 20%, uz porez na imovinu koji se zasniva na vrednosti zemljišta, a ne na ulaganjima. Zbog ovih karakteristika Estonija je jedanaestu godinu zaredom dobila prvo mesto u svetu.

– Kapital je veoma mobilan. Preduzeća mogu da biraju u koju zemlju će investirati kako bi postigla najviši povrat na ulaganje – stoji u izveštaju, uz dodatak da konkurentni i neutralni poreski sistemi mogu podsticati održivi rast.

Izveštaj proučava koje zemlje nude najniže marginalne stope, ali takođe ispituje detaljnije strukturne karakteristike, kao što je verovatnoća da poreski sistemi izobliče ponašanje.

Navodi se i istraživanje koje pokazuje da je porez na dobit pravnih lica najštetniji po ekonomiju – iako alternativni izvori prihoda, poput poreza na promet ili potrošnju, mogu nesrazmerno pogoditi siromašnije slojeve.

Češka je pala za tri mesta u godišnjem rangiranju nakon što je povećala porez na dobit pravnih lica sa 19 odsto na 21odsto, dok su Nemačka i Velika Britanija pohvaljene zbog velikodušnijih olakšica za ulaganja u opremu.

Italija je ocenjena kao zemlja sa najmanje konkurentnim poreskim sistemom u Evropi, odmah iza Francuske, a Rim je kritikovan zbog postojanja – više poreza na imovinu koji izobličavaju sistem – i izuzetno uske poreske osnovice za PDV.

Ova vest dolazi u trenutku kada se velike evropske zemlje bore da poboljšaju svoje ekonomije, ali i oporave javne finansije koje su prvo stradale zbog pandemije, a zatim zbog energetske krize.

Francuski premijer Mišel Barnije nedavno je najavio da će prikupiti milijarde povećanjem poreza na velika preduzeća i bogate, kako bi smanjio deficit zemlje – koji je jedan od najvećih u EU – i uskladio ga sa pravilima Unije.

Ideja da zemlje konkurišu privlačenjem poslovanja putem poreskog sistema takođe je izazvala strah od trke ka dnu – posebno u svetu gde digitalna preduzeća lako mogu prebaciti svoje operacije.

Razvijene zemlje koje su članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) već su se dogovorile da velike korporacije treba da plaćaju minimalnu stopu poreza od 15 odsto na svoje profite.

Nedavno je i vrhovni sud EU presudio da poreska olakšica u Irskoj, zbog koje je Epl plaćao porez od samo 0,005 odsto, predstavlja nezakonitu subvenciju.

Uprkos niskoj stopi poreza na dobit i reputaciji zemlje koja pruža pogodnosti poslovanju, visoki porezi na dohodak i dividende stavljaju Irsku pri dno tabele Poreske fondacije, koja analizira 38 zemalja članica OECD-a.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.