Podvodni kablovi su debeli optički kablovi postavljeni na dno okeana, koji prenose velike količine podataka, omogućavajući povezivanje interneta između različitih zemalja. Danas se ovi kablovi protežu na oko 1,1 milion kilometara ispod vode i odgovorni su za prenos približno 95 odsto  globalnih podataka i govorne komunikacije, prema podacima američke Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA).

Kristijan Buger, profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu i autor knjige "Razumevanje pomorske bezbednosti", izjavio je da postoji stvarni rizik da strane vlade ili organizacije napadnu mrežu podvodnih kablova. Napadi na infrastrukturu kablova mogu biti niskobudžetne operacije koje ne zahtevaju visoke tehničke sposobnosti.

Prema proceni Evropske unije iz 2022. godine o ranjivostima podvodnih kablova, sve veći broj sumnjivih incidenata doveo je do razmišljanja da se novi pretnje od strane državnih aktera moraju ozbiljno uzeti u obzir.

Buger navodi nekoliko načina kako bi se ovi napadi mogli izvesti, uključujući fizičko oštećenje kablova, gde bi strani agent mogao neprimetno povući sidro preko dna okeana i kasnije tvrditi da je reč o slučajnoj šteti prouzrokovanoj ribarskim brodovima.

Brodovi mogu isključiti svoj automatski identifikacioni sistem (AIS) kako bi prošli nezapaženo dok sečuju kabl ili izazivaju štetu, što se često naziva aktivnošću u "sivoj zoni", prema Jonasu Frankenu, istraživaču sa Tehničkog univerziteta u Darmštatu, Nemačka.

Osetljivost evropskih kablova


Evropska komisija je analizirala ranjivost podvodnih kablova u EU u izveštaju nakon napada na Severni tok 2022. godine, navodeći da napadi mogu biti izvedeni i pomoću "podvodnih eksploziva" ili dronova koji su "laki za proizvodnju i jeftini".

U slučaju napada, teško je utvrditi da li je on bio nameran, jer postoje "stotine hiljada kilometara kablova" bez bilo kakvog podvodnog nadzora, kaže Buger. Operateri kablova mogu poslati signale kako bi utvrdili gde je kabl prekinut, ali bez video-nadzora ili drugih vrsta nadzora, teško je ustanoviti šta je uzrokovalo oštećenje.

Rizik od prekida interneta zavisi od toga koliko konekcija, odnosno "redundancija", zemlja ima. Što više kablova, veća je šansa da će internet servis nastaviti da funkcioniše uprkos oštećenju. Neke zemlje u EU, poput Azorskih ostrva u Portugalu, Irske, Malte i Kipra, ranjivije su na prekide interneta zbog manjeg broja kablova.

Manje kordinisani napadi


Veći, koordinisani napadi mogli bi biti usmereni na ključne tačke poput Gibraltarskog moreuza, prema Bugeru. Još jedna važna tačka je Crveno more, gde se 16 kablova povezuje između Evrope i Azije. Ovi kablovi prolaze kroz obalu Malte i povezuju se sa glavnim čvorištem u Marselju, Francuska.

Iako je malo verovatno da bi neka strana vlada mogla izvesti veliki napad na više kablova, takvi napadi bi otkrili "šablon" koji bi vlasti brzo prepoznale i preduzele mere kako bi zaustavile dalju štetu, tvrdi Franken.

Kakav bi mogao biti odgovor


Odgovor na napade zavisi od toga gde se kabl nalazi, objašnjava Buger. Pojedinačne zemlje imaju kontrolu nad dešavanjima do 24 nautičke milje (38 km) od svojih obala, prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu mora iz 1994. godine (UNCLOS). Međutim, pravo sprovođenja međunarodnog zakona izvan ovog područja, u ekskluzivnim ekonomskim zonama (EEZ), nije sasvim jasno.

Većina podvodnih kablova EU nalazi se na otvorenom moru, gde je regulativa nejasna. UNCLOS takođe propisuje da sve države članice moraju učiniti uništavanje kablova kažnjivim, a troškove popravke snosiće telekomunikacioni provajderi.

 

Pripremljenost Evrope


Neke države EU su bolje pripremljene od drugih. Francuska ima sveobuhvatnu strategiju koja uključuje mapiranje kablova, razvijanje podvodnog nadzora i usvajanje novih propisa. Irska i Portugal takođe preduzimaju proaktivne mere zaštite svojih kablova. S druge strane, Nemačka se oslanja na nacionalnu policiju, a ne na mornaricu, što bi moglo otežati reagovanje na napad, ističe Buger.

Posle napada na Severni tok 2022. godine, mnogi akteri postali su "veoma zainteresovani" za zaštitu podvodnih kablova, kaže Franken. EU je u februaru donela preporuku da se zaštiti ova kritična infrastruktura od fizičkih i sajber pretnji, uključujući bolju koordinaciju između država članica.

Međutim, Buger upozorava da, iako je razvijanje mnogih programa dobra stvar, treba paziti da sve te inicijative ne postanu "preterane", piše Euronews.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.