Stočarstvo i poljoprivreda u Srbiji godinama beleže pad, ali ne u svim segmentima. Kada je reč o govedarstvu, broj grla je od 2000. godine do danas opao za oko 550.000, sa tadašnjih 1.270.000 na oko 725.000 u 2023. godini.
Sličan trend je prisutan i kada su u pitanju svinje. U Srbiji je 2000. godine bilo oko četiri miliona svinja, da bi deset godina kasnije taj broj opao za oko 570.000. Prema popisu poljoprivrede iz 2023. godine, u Srbiji se uzgaja oko 2,26 miliona svinja.
Ovčarstvo u usponu
Međutim, kada je reč o ovčarstvu, u prethodnih dvadeset godina beleži se čak i blagi rast. U prethodnih dvadeset godina broj ovaca je porastao za oko 90.000, tako da je 2000. godine bilo registrovano oko 1,61 milion ovaca, a prema poslednjem popisu poljoprivrede od prošle godine, u Srbiji se uzgaja oko 1,7 miliona ovaca.
Za razliku od tih grana, u jednom sektoru ne samo da se ne beleži pad, već je došlo do drastičnog rasta i razvoja, a reč je o pčelarstvu. U Srbiji je 2000. godine bilo registrovano 166.000 košnica, da bi za dvadesetak godina taj broj porastao čak osam puta, te prema poslednjem popisu u Srbiji ima oko 1,26 miliona košnica pčela.
[caption id="attachment_19447" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Dugoročna ulaganja
Stočarska proizvodnja zahteva dugoročna ulaganja, to su dugoročne investicije koje su mnogo ozbiljnije, veće i zahtevnije. Pad se beleži i u broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U poslednjih dvadesetak godina broj gazdinstava se smanjio za oko 270.000, sa nekadašnjih 778.000 na sadašnjih oko 500.000. Ista situacija je i kada je reč o radnoj snazi u poljoprivredi, koja je u poslednjih deset godina smanjena za oko 300.000 ljudi.
U poljoprivredi je 2012. godine aktivno radilo oko 1,44 miliona ljudi, dok prema poslednjem popisu radi oko 1,15 miliona. U poslednjih dvadesetak godina došlo je i do drastičnog pada površine poljoprivrednog zemljišta koje se koristi, pa je 2000. godine bilo korišćeno oko 5,1 milion hektara. Deset godina kasnije taj broj je opao za oko 60.000 hektara, a prema popisu iz 2023. godine, površina poljoprivrednog zemljišta koje se koristi smanjena je na 3,257 miliona hektara, što je za dvadesetak godina oko dva miliona hektara manje.
Rast subvencija
Prema rečima stručnjaka, stočarstvo treba razvijati zbog obnove humusa u tlu. Svake četvrte godine zemljište treba đubriti stajskim đubrivom. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je za Euronews Srbija da je stočarstvo u načelu generator razvoja cele poljoprivrede, ali da su trendovi u toj grani veoma negativni. On ističe da je danas odnos stočarstva u poređenju sa ratarskom proizvodnjom nepovoljan, te da bi biljna proizvodnja trebalo da bude u funkciji razvoja stočarstva, kao prvog koraka prema prerađivačkoj proizvodnji i finalnom proizvodu.
-Pozicioniramo se dobro na svetskom tržištu primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica, a delimično i uljarica, gde smo prepoznati kao značajni izvoznici. Međutim, kao što vidite, poslednjih godina smo prinuđeni da uvozimo mleko, svinjsko meso, pa i goveđe meso-rekao je Galetin.
Na pitanje kakvi su trendovi u zemljama regiona kada je reč o stočnom fondu, Galetin kaže da su i u tim zemljama trendovi negativni, ali ne tako drastični kao u Srbiji. Država je poslednjih godina povećala subvencije u stočarstvu po grlu stoke, ali se postavlja pitanje koliko ti podsticaji mogu ubrzati obnavljanje stočnog fonda.
-Sada imamo relativno visoke podsticaje, čak i za neke nove kategorije, kao što su krave dojilje, koje su uključene u sistem subvencija. Međutim, tom problemu treba pristupiti sveobuhvatno, dosledno i predvidljivo. Moramo razvijati genetske centre, koji su kod nas prilično zapostavljeni. Uvezli smo značajan broj rasno kvalitetne stoke, ali ne razvijamo sopstvenu genetiku- rekao je Galetin.
Galetin naglašava da agrarni budžet u Srbiji nije predvidiv jer se donosi od godine do godine, pa poljoprivrednici ne znaju hoće li subvencije biti iste i naredne godine.
- Stočarska proizvodnja nije kao ratarska proizvodnja, ona traži dugoročna ulaganja, ozbiljne investicije koje se ne mogu brzo regenerisati. Pohvaljujem povećanje podsticaja za stočarstvo, ali je potrebna dugoročna strategija- smatra Galetin.
[caption id="attachment_31675" align="aligncenter" width="1000"]
Foto: Shutterstock[/caption]
Dolaze mladi
Broj poljoprivrednika se takođe smanjuje. U 2012. godini bilo je 1,4 miliona poljoprivrednih proizvođača, dok ih je danas oko 1,1 milion, što je pad od 14% prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2023. godine.
„Taj pad pripisujem okrupnjavanju gazdinstava. U Vojvodini, na primer, prosečna površina po gazdinstvu sada iznosi 13,4 hektara, što je značajan rast. Produktivnost je povećana, pa više nema potrebe za tolikom fizičkom radnom snagom“, rekao je Galetin.
Dodaje da se broj poljoprivrednih proizvođača smanjuje i zbog izumiranja staračkih domaćinstava, dok se neke površine pripajaju većim gazdinstvima. Iako je prosečna starost po domaćinstvu oko 60 godina, Galetin napominje da postoji i dosta mladih poljoprivrednika koji ostaju na zemlji i ozbiljno se bave poljoprivredom koristeći nove tehnologije i digitalna dostignuća.
-To uliva nadu da naša poljoprivreda može stati na noge. Država je uvidela da bez razvijene poljoprivrede nema ni prerađivačkog sektora ni finalnog proizvoda sa većom dodatnom vrednošću- zaključio je Galetin.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
