Svake godine se degradira preko četiri miliona kvadratnih kilometara zemlje, a svakog sekunda za život postaje nemoguć prostor veličine fudbalskog terena. Godišnje se čak 120 hiljada kvadratnih kilometara pretvori u pustinju.

Dezertifikacija u svetu odvija se zapanjujućom brzinom. Zajedno sa sušom predstavlja dva međusobno povezana fenomena, često pogoršana klimatskim promenama. Obe ove ove pojave  imaju dalekosežne posledice na ekosisteme, bezbednost hrane, pa čak i geopolitičku stabilnost.

Gorući problem za čitav svet


Velike površine zemljišta postaju prave pustinje. Iz godine u godinu plodno zemljište veličine Novog Meksika ili Poljske bude progutano i pretvoreno u prašinu. Ove površine koje su se pretvaraju u pustinje postaju beskorisne za poljoprivredu.

Problem je veći i iz razloga da dezertifikacija najčešće pogađa  oblasti  gde ljudi već gladuju. Rastuće pustinje ugrožavaju površinu veću od ukupne površine SAD, Indije, Kine i Rusije (četrdeset miliona kvadratnih kilometara).

Dezertifikacija i suša nisu samo prirodne pojave, već su pod značajnim uticajem ljudskih aktivnosti. Krčenje šuma, prekomerna ispaša, loša praksa navodnjavanja i neodrživo upravljanje zemljištem mogu poremetiti ravnotežu ekosistema, čineći ih podložnijim dezertifikaciji.

Prema podacima Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD) oogroman procenat svetske populacije izložen  dezetrifikaciji zemljišta. Ovaj podatak  objavio je globalni pokret Spasimo zemljište. Podaci ovog pokreta, koji podržavaju UN organizacije i programi, uključujući UNCCD, objavljeni su 17. juna  povodom tridesete godišnjice UNCCD-a, koji je ustanovljn kao svetski dan borbe protiv degradacije zemljišta.

[caption id="attachment_103514" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Alarmantni pokazuju ogromne razmere globalne degradacije zemljišta, koja će se prema predviđanjima UN agencija, dogoditi do 2050. godine.

Degradirano (dezertirano)zemljište, kao posledica intenzivne poljoprivrede, odlikuje se niskim sadržajem "organske materije", što umanjuje njegov kapacitet zadržavanja vode i čini nas ranjivim na klimatske šokove poput suša, požara i nestašica vode, navode iz ovog pokreta.

Pokret "Spasimo zemljište" poziva na usvajanje politika koje promovišu regenerativne poljoprivredne prakse, kako bi se očuvao barem minimalan udeo od 3-6 odsto organske materije u zemljištu (u zavisnosti od regionalnih uslova) i time umanjila degradacija zemljišta i mogućnost suša piše Radio Slobodna Evropa.

Istovremeno, svetska populacija raste


Skoro deset odsto od osam milijardi ljudi na Zemlji već je pothranjeno, a tri milijarde nemaju zdravu ishranu, a zemljoradnici i vode na koje se poljoprivrednici oslanjaju pod su stresom do „tačke pucanja“. A do 2050. imaće još 2 milijarde usta za hranjenje, upozorava se u novom izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu .

Za sada, poljoprivrednici su bili u mogućnosti da povećaju poljoprivrednu produktivnost navodnjavanjem više zemljišta i primenom većih doza đubriva i pesticida. Ali izveštaj kaže da ove prakse nisu održive: one su erodirale i degradirale tlo dok zagađuju i iscrpljuju zalihe vode i smanjuju svetske šume.

Iako nije jedini izvor prepreka sa kojima se suočava globalna poljoprivreda, izveštaj jasno pokazuje da klimatske promene dodatno ugrožavaju poljoprivredne sisteme i pojačavaju globalne izazove u proizvodnji hrane.

Regenerativna poljoprivreda i zaustavljanje degradacije zemljišta trebalo da bude i  tema konferencije UN o zemljištu i suši, koja će biti održana u decembru 2024. godine u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji (UNCCD COP16).

[caption id="attachment_103516" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Prednosti obnavljanja degradiranih ekosistema


Obnavljanje tla degradiranih ekosistema ima potencijal da uskladišti do 3 milijarde tona ugljenika godišnje.

Sektor korišćenja zemljišta predstavlja skoro 25 odsto ukupnih globalnih emisija. Njena rehabilitacija i održivo upravljanje su ključni za borbu protiv klimatskih promena.

Procenjuje se da će degradacija zemljišta i klimatske promene dovesti do smanjenja globalnih prinosa useva za oko deset odsto do 2050. godine. Većina toga će se desiti u Indiji, Kini i podsaharskoj Africi, gde bi degradacija zemljišta mogla prepoloviti proizvodnju useva.

Mere kao što su održivo upravljanje zemljištem i vodama, pošumljavanje i korišćenje useva otpornih na sušu mogu značajno doprineti rešavanju ovog problema. Zemlje poput Kine, sa svojom inicijativom „Veliki zeleni zid“ za zaustavljanje širenja Gobi pustinje, pružaju inspirativan primer toga šta se može postići u ovoj oblasti.

Iran i Sicilija suočeni sa katastrofom


Dezertifikacija Irana odvija se zapanjujućom brzinom, a zvaničnici su prošlog meseca upozorili da više od milion hektara teritorije zemlje svake godine u suštini postaje nenastanjivo.

Teheran pokušava da preuzme kontrolu nad situacijom u zemlji u kojoj je do 90 odsto zemlje sušno ili polusušno. Ali vreme teče u pokušajima da se spreči ono što su čak i zvaničnici priznali da bi moglo da dovede do egzistencijalne krize i masovnog egzodusa civila.

Znakovi upozorenja bili su tu i ovog meseca. Temperature u jugozapadnom Iranu dostigle su neverovatnih 66,7 stepeni Celzijusa, više od onoga što se smatra podnošljivim za ljudski život.

Dok turisti hrle na ovu destinaciju, sa sličnim problemom suočava se i mediteransko ostrvo Sicilija.

Sicilija se bori s jednom od najozbiljnijih kriza s vodom u svojoj istoriji. Ostrvo, najveće i najnaseljenije na Mediteranu, gde je 2021. godine dosegnuta evropska rekordna temperatura od 48,8 C preti dezertifikacija. U poslednjih šest meseci 2023. godine palo je samo 150 mm kiše, a u julu je vlada u Rimu proglasila vanredno stanje.

Iako predstavlja egzistencijalnu pretnju mnogim lokalnim ljudima, kriza s vodom za sada ne odvraća turiste. Poput mnogih delova južne Evrope, Sicilija se nalazi uhvaćena između nestašice vode i sve većeg priliva posetilaca koji, uprkos dodatnom pritisku na resurse, ostaju cenjeni kao jedan od glavnih pokretača privrede.

I zemljište Srbije u riziku


Trenutno je u našoj zemlji izražen uticaj čovekovih aktivnosti na degradaciju zemljišta. Međutim, uticaji klimatskih promena će ubrzati ove procese i zahvatiti i poljoprivredne površine i prirodna staništa kazao je za portal Klima101 dr Ljubomir Životić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

-U našoj zemlji veoma je teško oceniti degradaciju zemljišta pravilno. Mi se nalazimo na prelazu, tako reći predstavljamo graničnu zonu, između sušnijih i vlažnijih oblasti, u zavisnosti od dela naše zemlje. Takođe, pred nama stoji i izazov klimatske varijabilnosti, iz godine u godinu, koji predstavlja nepoznanicu- kazao je profesor Životić za ovaj portal dodajući da se po svemu sudeći očekuje promena u vremenskom rasporedu padavina tokom godine, sa povećanjem u hladnijim mesecima.

On je objasnio da je navodnjavanje, ali i racionalno korišćenje vode jedan od načina za rešavanje ovog problema.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.