Nova globalna studija upozorava da bi ekstremne suše, u kojima potrošnja vode premašuje prirodne zalihe, mogle da pogode ključne delove Evrope već tokom naredne decenije, a posledice bi mogle da osete i zemlje Balkana, uključujući Srbiju.
Šta je „Nulti dan“ i zašto je opasan
„Nulti dan“ (Day Zero Drought) označava trenutak kada region ostaje bez dovoljno vode za osnovne potrebe stanovništva, privrede i poljoprivrede. Za razliku od klasične suše, ovde se ne radi samo o manjku padavina, već o kombinaciji više faktora:
- dugotrajnih sušnih perioda,
- ekstremnih temperatura i toplotnih talasa,
- opadanja vodostaja reka i akumulacija,
- stalnog rasta potrošnje vode.
Naučnici upozoravaju da upravo ova kombinacija čini „Dan nula“ jednom od najvećih klimatskih pretnji 21. veka.
Evropa i Mediteran među najvećim žarištima suše
Prema studiji, mediteranski basen, južna i jugoistočna Evropa, sever Afrike, Indija i delovi SAD spadaju među najugroženije regione. Iako Srbija nema more, nalazi se u klimatski osetljivom području gde su suše sve učestalije, a vodostaji Dunava, Save i Tise u letnjim mesecima sve niži.
Poslednjih godina Srbija je već beležila:
- rekordne letnje temperature,
- probleme u poljoprivredi zbog manjka vode,
- poremećaje u rečnom saobraćaju usled niskog vodostaja.
Primeri koji upozoravaju: Kejptaun i Čenaj
Gradovi poput Kejptauna (2018) i Čenaja (2019) gotovo su ostali bez pijaće vode, kada su rezervoari pali na kritične nivoe. Prema novim naučnim saznanjima, ti slučajevi više se ne smatraju izuzecima, već upozorenjem šta može da se dogodi i drugim urbanim sredinama širom sveta, piše Ecoticias.
Istraživači su analizirali različite scenarije klimatskih promena i utvrdili da bi u mnogim regionima već u narednih 10 do 20 godina ekstremne suše bile gotovo nemoguće bez uticaja čoveka i globalnog zagrevanja.
Procene pokazuju da bi do ranih 2030-ih čak 35 odsto područja sklonih suši moglo da uđe u zonu visokog rizika. Do kraja veka, oko 750 miliona ljudi moglo bi da živi u oblastima u kojima je „Nulti dan“ realna pretnja.
Zašto je ovo važno i za Srbiju
Za Srbiju i region Balkana, poruka je jasna: upravljanje vodnim resursima postaje pitanje nacionalne bezbednosti. Investicije u vodosnabdevanje, očuvanje reka, pametno navodnjavanje i prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama biće ključni faktori u narednim decenijama.
Klimatske promene više nisu tema daleke budućnosti, one već sada oblikuju dostupnost vode, ekonomsku stabilnost i kvalitet života u Srbiji.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)