Pariz za Olimpijske igre poručio led u vrednosti 2,5 miliona evra

Namerno izlaganje hladnoći često se preporučuje u lečenju raznih oboljenja, od simptoma menopauze do artritisa, glavobolja i imunoloških problema. Ali sada istraživači kažu da kliničke koristi terapije ledom - krioterapije, nisu zasnovane na dokazima i da je njegova popularnost štetna za životnu sredinu.

Sa početkom Olimpijskih igara u Parizu, akademici iz Francuske, Katara, Indije i Švajcarske su u uvodniku, objavljenom u Britanskom časopisu sportske medicine, istakli da je upotreba leda na letnjim Olimpijskim igrama dostigla "izuzetne nivoe" uprkos nedostatku dokazane efikasnosti, prenosi Gardijan.

Količina energije i vode potrebna za proizvodnju, skladištenje i transport leda nije dobra za planetu, a da ne pominjemo troškove, dodali su.

Potražnja za ledom vredna 2,5 miliona evra

Dok je oko 22 tone leda isporučeno na takmičarske lokacije Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine u medicinske svrhe, a još 42 tone obezbeđeno u Olimpijskom selu, zahtevi za Olimpijske igre u Parizu 2024. godine daleko premašuju te cifre, primetili su akademici.

Početne procene su bile za 1.624 tone leda - po ceni od 2,5 mil EUR - ali nakon što nijedan nezavisni dobavljač nije mogao da ispuni javni tender, Pariz je revidirao svoju procenu na 650 tona (450 za Olimpijske igre i 200 za Paraolimpijske igre), ističu naučnici.

Uranjanje u hladnu vodu činilo je oko 10 odsto tretmana koje su propisivali fizioterapeuti u olimpijskim poliklinikama u Atini 2004. i Londonu 2012. godine, što je poraslo na 44 odsto u Rio 2016. Od tih uranjanja, 98 odsto je bilo za potrebe oporavka, dok je ostatak bio za lečenje povreda.

Dok je uranjanje u hladnu vodu dobro za lečenje toplotne iscrpljenosti nakon vežbanja na visokim temperaturama i za bolove u mišićima, ne bi trebalo da se koristi za oporavak između uzastopnih serija visokointenzivnog treninga, niti za trenutni ili dugoročni oporavak nakon vežbanja s opterećenjem, napominju, piše "eKapija".

- Upotreba leda na letnjim Olimpijskim igrama dostigla je izuzetne nivoe, potencijalno opterećujući lokalne i regionalne resurse. Organizatori bi trebalo da teže smanjenju upotrebe praksi koje nisu zasnovane na dokazima, a da promovišu bolju održivost. Led bi trebalo da ostane dostupan za određene situacije, uključujući akutno ublažavanje bola, specifične potrebe oporavka i upravljanje toplotnim udarom usled napora - zaključili su akademici.

[caption id="attachment_99951" align="alignnone" width="1200"] Foto: Pixabay[/caption]

Vrhunski sport i kontroverzne terapije

Reagujući na nalaze, Paulina Kloskovska, doktorka sportske i mišićnoskeletne fizioterapije na Kraljevskom koledžu u Londonu, koja često radi s elitnim sportistima, rekla je da je vrhunski sport uvek funkcionisao na "rubovima dokaza" kako bi postigao "marginalne dobitke" u performansama, prevenciji povreda ili oporavku, i da su zabrinutosti zbog prekomerne upotrebe leda opravdane.

- Postoji sve više podataka koji pokazuju da je toplotna terapija zapravo bolja za dugoročni oporavak mišića u takvim okolnostima, i da rana i česta terapija ledom može smanjiti otpornost tkiva, sposobnost podnošenja opterećenja ili zdravo prilagođavanje – istakla je.

Dr Ričard Badžet, medicinski i naučni direktor Međunarodnog olimpijskog komiteta, rekao je da bi studija trebalo da pomogne u osiguranju da Igre koriste led što efikasnije i racionalnije. - Pored toga, dostupne su alternative za led, uključujući sistem hlađenja s filtriranom vodom ohlađenom na 10 stepeni Celzijusa, što nam omogućava da značajno smanjimo potrošnju energije. Nastavićemo da pratimo ovaj aspekt pažljivo kako bismo dodatno smanjili količinu leda koja se koristi na budućim Igrama, usklađujući se s najboljom medicinskom praksom.