U Turskoj je u avgustu 15. mesec zaredom zabeležen rast potrošačke inflacije koja je dostigla 80,2 odsto, najviši nivo u poslednje 24 godine.
Centralna banka Turske je krajem 2021 godine krenula sa postepenim ublažavanjem kamate, pri čemu je ključnu stopu od septembra do kraja decembra smanjila za ukupno 500 baznih poena, što je izazvalo valutnu krizu.
U saopštenju turske Centralne banke navodi se da je smanjenje bilo neophodno jer provredni rast i potražnja nastavljaju da usporavaju, a pored toga kao jedan od razloga apostrofira se i "eskalacija geopolitičkih rizika".
Takođe se dodaje da tržišta treba da očekuju "početak procesa dezinflacije" na osnovu preduzetih mera, preneo je Rojters.
Nakon što je centralna banka objavila odluku o referentnoj stopi, turska lira je pala za četvrtinu procentnog poena, trgujući se na rekordno niskom nivou od 18,379 lira za dolar.
Lira je od početka ove godine do danas izgubila više od 27 procenata vrednosti u odnosu na dolar i čak 80 odsto u poslednjih pet godina.
Mnogi ekonomisti predviđaju dalji pad turske valute. Londonska kompanija Kepital Ekonomiks procenjuje da će do marta 2023. godine lira pasti na 24 lire za dolar, navodi CNBC.
