U Nemačkoj su zabeležena neočekivana poskupljenja. Evro je ojačao. Inflacija u evrozoni ubrzala je u oktobru, pri čemu je indeks potrošačkih cena dostigao 2 odsto na godišnjem nivou, premašujući prognoze ekonomista od 1,9 odsto i beležeći rast sa septembarskih 1,7 odsto, prema preliminarnim procenama Evrostata.
Uprkos tome što se približava ciljevima ECB-a, nedavni rast cena ponovo otvara pitanje kako bi inflacija mogla uticati na monetarnu politiku banke u narednim mesecima.
U posebnom saopštenju, Evrostat je otkrio da je stopa nezaposlenosti u evrozoni u oktobru ostala na rekordno niskom nivou od 6,3 odsto.
Inflacija u evrozoni
Usluge nastavljaju da vode u rastu cena Glavni faktori koji su doprineli rastu inflacije u oktobru bili su usluge i hrana, dok su energetske cene ostale u zoni deflacije. Usluge su zabeležile najvišu godišnju stopu u evrozoni od 3,9 odsto, što je na nivou septembra. Cene hrane, alkohola i duvana takođe su značajno porasle, skočivši sa 2,4 na 2,9 odsto u odnosu na prethodni mesec. Cene neenergetskih industrijskih proizvoda porasle su umerenih 0,5 odsto, dok su cene energije pale za 4,6 odsto, iako je pad bio nešto manji u poređenju sa septembarskih -6,1 odsto.
Osnovna inflacija, koja isključuje promenljive sektore hrane i energije, zadržala se na 2,7 odsto na godišnjem nivou, što je nešto više od očekivanih 2,6 odsto. Mesečna stopa inflacije u potrošačkoj korpi u oktobru ubrzala je za 0,3 odsto, što je najbrži rast od aprila.
Rast inflacije širom EU ekonomija Inflatorni pritisak bio je prisutan u velikim ekonomijama bloka, uključujući Nemačku, Francusku, Španiju i Italiju.
U Nemačkoj je godišnja stopa inflacije dostigla 2 odsto u oktobru, što je rast sa septembarskih 1,6 odsto, najniže stope u poslednje tri i po godine, i iznad prognoze od 1,8 odsto. Ovo povećanje prvenstveno je izazvano rastom cena usluga, koje su ubrzale na 4 odsto sa 3,8 odsto, dok su cene hrane porasle sa 1,6 na 2,3 odsto.
Cene robe u Nemačkoj su se oporavile, krećući se sa -0,3 na 0,4 odsto, dok su cene energije pale za 5,5 odsto, što je blaži pad u poređenju sa septembarskih -7,6 odsto. Inflacija harmonizovana prema EU, koja se često koristi za uporedive podatke među zemljama, dostigla je 2,4 odsto na godišnjem nivou, premašujući očekivane 2,1 odsto, dok je mesečna stopa porasla sa -0,1 na 0,4 odsto.
Šta inflacioni podaci znače za politiku ECB-a
ECB možda neće biti iznenađena oktobarskim podacima, budući da su kreatori politike predvideli privremeni rast inflacije u poslednjim mesecima 2024. godine.
– Nije bilo tajna da će inflacija rasti prema kraju godine i, iako je iznenadni skok cena hrane neočekivan, smatram da je to anomalija. Usluge ostaju stabilne, ali izveštaj je i dalje u skladu sa očekivanjem da će osnovna inflacija dostići cilj od 2 odsto negde sledeće godine – rekao je Kajl Čapman, analitičar tržišta valuta u Balinger Grupi.
U oktobarskom biltenu, ECB je ponovo potvrdila očekivanje kratkotrajnog inflacionog rasta pre postepenog opadanja ka cilju od 2 odsto tokom sledeće godine.
ECB je primetila da su domaći inflacioni pritisci i dalje visoki, izazvani rastom plata, koji ostaje na povišenom nivou. Ipak, banka predviđa postepeno slabljenje troškova rada, pri čemu se očekuje da će deo troškova apsorbovati korporativni profiti, što će na kraju ublažiti njihov uticaj na ukupnu inflaciju.
Na poslednjem sastanku u oktobru, ECB je potvrdila svoju posvećenost pristupu zasnovanom na podacima, pristupajući budućim odlukama o politici od sastanka do sastanka.
S obzirom na to da je inflacija i dalje u okviru ciljanog nivoa, ECB bi mogla biti pod pritiskom da zadrži postepeni pristup normalizaciji politike na svom završnom sastanku u godini. Ipak, mnogo će zavisiti od ishoda inflacionog izveštaja za novembar.
Reakcije tržišta
Evro i akcije pokazuju pomešan odgovor Evro je porastao za 0,1 odsto, dostigavši vrednost od 1,0870 dolara u četvrtak, beležeći četvrti uzastopni dan rasta i dostižući dvonedeljni maksimum. Prinosa na obveznice vlada evrozone ostali su uglavnom nepromenjeni. Prinos na dvogodišnju nemačku Šac obveznicu, barometar za očekivanja o kratkoročnim kamatnim stopama, zadržao se na 2,31 odsto.
Međutim, novčana tržišta trenutno procenjuju smanjenje stope od 34 bazna poena, u poređenju sa prethodnih 42 bazna poena, što sugeriše da je verovatnoća većeg smanjenja od 0,5 odsto u padu.
Evropska tržišta akcija zabeležila su pad, sa Euro Stoxx 50 indeksom koji je pao za 0,9 odsto, dok su francuski CAC 40 i italijanski FTSE Mib opali za 1 odsto, odnosno 0,7 odsto.
Akcije BNP Paribas pale su za 5,6 odsto nakon razočaravajućih kvartalnih rezultata, dok su nemačka Rajnmetall i Zalando zabeležile pad od 3,2 i 3 odsto.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
