Japanska vlada je odobrila ublažavanje strogih pravila izvoza oružja, označavajući istorijski pomak od višedecenijskog pacifističkog pristupa koji je definisao zemlju nakon Drugog svetskog rata, piše Kliks.

Odluka, koju je predvodila premijerka Sanae Takaiči, otvara mogućnost izvoza naprednih vojnih sistema kao što su borbeni avioni, rakete i podmornice, a očekuje se da će biti formalno usvojena već ovog meseca. Ovaj potez dolazi u vreme naglog pogoršanja globalnog bezbednosnog okruženja i rastućih sumnji u pouzdanost tradicionalnih saveznika, pre svega SAD.

Upravo zato zemlje poput Poljske i Filipina već pokazuju interesovanje za japansku odbrambenu industriju, koje brzo modernizuju svoje vojske zbog rastućih regionalnih tenzija.

Promena politike se takođe dešava u širem geopolitičkom kontekstu.

Prema Rojtersu, administracija američkog predsednika Donalda Trampa sve je više oklevala u vezi sa dugoročnim bezbednosnim obavezama, dok ratovi u Iranu i Ukrajini dodatno opterećuju vojne kapacitete SAD.

Ovo je podstaklo mnoge zemlje da traže alternativne dobavljače oružja kako bi smanjile svoju zavisnost od Vašingtona.

Najnovija odluka predstavlja najznačajnije otvaranje Japana ka izvozu smrtonosnog oružja od kraja rata i mogla bi dugoročno da promeni globalnu bezbednosnu arhitekturu.

Postepena militarizacija i rast odbrambenog sektora

Ovaj zaokret nije došao iznenada, već je rezultat višegodišnjih promena u japanskoj bezbednosnoj politici. Već 2022. godine, Tokio je usvojio novu nacionalnu bezbednosnu strategiju i petogodišnji plan odbrane vredan oko 320 milijardi dolara.

Za 2026. godinu, vojni budžet je dostigao rekordnih 57,5 ​​milijardi dolara, a cilj je da se izdvajanja za odbranu povećaju na oko 2 procenta BDP-a do 2027. godine.

Ovo bi Japan učinilo trećim najvećim vojnim potrošačem na svetu, odmah iza SAD i Kine. Japanska vlada pravda ovu promenu, kako navodi, "najtežim i najsloženijim bezbednosnim okruženjem od kraja Drugog svetskog rata", pri čemu su Kina, Severna Koreja i Rusija istaknute kao ključni destabilizujući faktori.

Ustavne prepreke i političke tenzije Istovremeno, Tokio razmatra reviziju pacifističkog Ustava, posebno Člana 9, koji zabranjuje upotrebu rata kao sredstva za rešavanje međunarodnih sporova.

Iako formalni amandman još nije sproveden, tumačenje tog člana je već prošireno kako bi se omogućilo "kolektivno pravo na samoodbranu".

Takve promene su izazvale podeljene reakcije unutar zemlje. Dok vlada i bezbednosni krugovi zagovaraju jačanje odbrambenih kapaciteta, pacifističke grupe upozoravaju na rizik od povratka militarizmu.

Susedne zemlje, posebno Kina, izražavaju zabrinutost zbog promene japanske bezbednosne doktrine. Nove industrijske i geopolitičke realnosti Japanske kompanije poput Micubiši Elektrika i Tošibe već povećavaju kapacitete u odbrambenom sektoru, očekujući povećanje porudžbina i širenje na međunarodna tržišta.

Istovremeno, Japan jača saradnju sa SAD i razmatra dublje uključivanje u bezbednosne inicijative poput AUKUS-a (Australija, Velika Britanija i Sjedinjene Države), čime dodatno jača svoju ulogu u zapadnom bezbednosnom bloku, piše Poslovni dnevnik.

Analitičari upozoravaju da bi ovaj zaokret mogao imati dugoročne posledice po globalno tržište naoružanja, ali i po ravnotežu snaga u Indo-Pacifiku, gde se strateška konkurencija između velikih sila već zaoštrava. 

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.