To znači da danski državljanin rođen 1. decembra 1971. godine ili kasnije neće moći da se penzioniše do 2041. godine.

Danska će tako prestići Grčku i zvanično postati zemlja sa najdužim radnim vekom u Evropskoj uniji.

Danska je 2006. godine povezala punu starosnu granicu za penzionisanje sa očekivanim životnim vekom i revidira ovaj prag svakih pet godina.

Trenutna starosna granica za penzionisanje je 67 godina, a očekuje se da će posle 2070. godine muškarci i žene u Danskoj moći da se penzionišu tek sa 74 godine.

Najduža starosna granica za penzionisanje u Evropskoj uniji uskoro će biti u Grčkoj, gde će starosna granica za penzionisanje 2030. godine biti 68,5 godina, pola godine duže nego u Danskoj.

Reforma podržana u parlamentu Sporazumom o socijalnom osiguranju iz 2006. godine, Danska želi da obezbedi ekonomski održiv sistem socijalnog osiguranja prilagođavanjem starosne granice za penzionisanje očekivanom životnom veku.

Prema zagovornicima ovog modela, povećanje starosne granice za penzionisanje je neophodno kako bi se sačuvao penzioni sistem bez opterećenja budućih generacija.

Pomenutu reformu podržale su sve vodeće danske parlamentarne stranke, smatrajući da kontinuirano unapređenje starosne granice za penzionisanje predstavlja društveno odgovorno prilagođavanje demografskim realnostima i preduslov za očuvanje danskog modela socijalnog osiguranja, odnosno izbegavanje dodatnog pritiska na javne finansije.

Starosna granica za penzionisanje raste širom Evrope u 21. veku kao odgovor na povećanje očekivanog životnog veka i dužine vremena provedenog u penziji.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će do 2060. godine starosna granica za penzionisanje u Evropskoj uniji biti blizu 67 godina, a sve više zemalja će preći granicu od 70 godina.

Evropljani žive duže: prosečan životni vek u Evropskoj uniji za ljude rođene 2024. godine dostigao je 81,5 godina. To znači da broj ljudi koji su živeli duže od 30 godina nakon što su primili starosnu penziju stalno raste.

Ovaj trend je, naravno, generalno pozitivan i poželjan, ali takođe predstavlja problem za trenutne penzione sisteme.

"Fizički zahtevne poslove je teško obavljati dok ne napunite 70 godina".

Međutim, mnogi Danci upozoravaju da kontinuirano produžavanje radnog veka nije održivo i da bi trebalo pokrenuti debatu o diferenciranijim penzijskim modelima koji uzimaju u obzir radno okruženje i profesionalnu pozadinu.

Samo zato što Evropljani žive duže, ističu kritičari, ne znači nužno da su zdraviji i da mogu duže da rade.

"Mislim da je ovo nerealno i nerazumno. Ne možemo raditi zauvek. Upravo sam napunio 47 godina i vidim da me čeka još mnogo godina na tržištu rada. Možda ću morati da pronađem novu profesiju", rekao je krovni majstor Tomas Jensen za danski javni radio.

Kako kaže, fizički zahtevni poslovi su teški za obavljanje do 70. godine, tako da starosna granica za penzionisanje ne bi trebalo da bude ista za sve.

"Već sam imao operaciju kolena, ramena i leđa. Celog života sam plaćao porez. Trebalo bi da bude vremena za decu i unuke", rekao je on, piše Indeks.hr

Pored toga, Danci ne žive ni približno toliko dugo u Evropi, ali i dalje imaju najduži radni vek.

Prema najnovijim podacima Evrostata, očekivani životni vek u Danskoj je 82 godine, dve godine manje nego u Španiji i Švedskoj, ali tri godine više nego u Hrvatskoj, koja se, kao i većina novijih članica EU, pridržava starosne granice za penzionisanje od 65 godina.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.