Rakete možda ne padaju na naše gradove i sirene ne odjekuju danonoćno, ali rat u Iranu i nestabilnost u regionu imaju dalekosežne posledice koje se osećaju i van Bliskog istoka.

Jedan od najvažnijih efekata ovakvih sukoba jeste rast cena energenata i osnovnih proizvoda, što direktno utiče na troškove života u Evropi, pa tako i u Hrvatskoj. Povećana nesigurnost u snabdevanju naftom i gasom dovodi do poskupljenja goriva, transporta i proizvodnje, što se zatim odražava na više cene hrane, komunalija i drugih svakodnevnih potreba. Za potrošače i domaćinstva to znači manju kupovnu moć i veći finansijski pritisak, dok privreda mora da balansira između očuvanja stabilnosti i rasta cena, piše Feniks Magazin.

Rast cena nafte i gasa uskoro će dovesti do opšteg rasta inflacije. Savetnici Ministarstva privrede i energetike u Nemačkoj procenjuju da bi stopa inflacije mogla da poraste na 3,5 odsto ukoliko rat u Iranu potraje još dva do tri meseca. Kompanije bi tada bile primorane da više cene nafte i gasa prebace na potrošače. Ovaj efekat već je viđen tokom energetske krize 2022. godine. Ako inflacija ponovo poraste, stručnjaci veruju da bi mogla da ostane na tom nivou najmanje do kraja godine.

Povećanje od 1,5 procentnih poena možda ne deluje veliko, ali ima značajan uticaj na svakodnevni život. Inflacija pogađa troškove poput kirije, grejanja i hrane – izdatke koje je teško izbeći.

Stanovanje i hrana

Prema Saveznom zavodu za statistiku, prosečno nemačko domaćinstvo troši 36 odsto prihoda na kiriju, energiju i popravke, što iznosi oko 1.112 evra mesečno. Kod osoba sa nižim primanjima taj udeo prelazi 50 odsto. Inflacija u ovom segmentu nedavno je iznosila 1,0 odsto, ali bi njen rast za 1,5 procentnih poena do kraja godine prosečno domaćinstvo koštao dodatnih 231 evro. Raspon ide od 123 evra za najsiromašnije do 328 evra za domaćinstva sa prihodima većim od 5.000 evra mesečno.

Inflacija hrane poslednjih godina bila je viša od opšte inflacije, ali je nedavno iznosila 1,5 odsto. Prosečno domaćinstvo mesečno troši 452 evra na hranu i piće, odnosno skoro 15 odsto ukupnih rashoda. Rast inflacije za 1,5 procentnih poena doneo bi dodatni trošak od oko 94 evra do kraja godine – od 46 evra za najsiromašnije do 137 evra za bogatije.

Prevoz i slobodno vreme

Troškovi vezani za automobile, kao i karte za autobuse, vozove, brodove i avione, čine treću najveću stavku potrošnje. U proseku, 12 odsto rashoda odlazi na ovu kategoriju, odnosno oko 376 evra mesečno. Bogatija domaćinstva troše veći deo budžeta na prevoz (16 odsto), dok siromašnija izdvajaju oko 5 odsto.

Inflacija u sektoru transporta iznosila je 2,3 odsto, ali će verovatno dodatno rasti zbog cena goriva. Za prosečno domaćinstvo to bi značilo dodatnih 79 evra troškova do kraja godine, uz raspon od 13 do 156 evra, u zavisnosti od prihoda.

Na slobodno vreme, sport i kulturu prosečno domaćinstvo troši 8,6 odsto budžeta, odnosno 266 evra mesečno. Bogatiji izdvajaju više (9,5 odsto), a siromašniji znatno manje (4,3 odsto). Inflacija u ovoj oblasti iznosila je 1,4 odsto početkom godine, a njen rast za 1,5 procentnih poena značio bi dodatnih 55 evra troškova do kraja godine, uz raspon od 10 do 99 evra.

Ove četiri kategorije čine oko tri četvrtine ukupne potrošnje prosečnog domaćinstva. Ako inflacija poraste na 3,5 odsto, to bi značilo dodatne troškove od oko 459 evra godišnje. Siromašnija domaćinstva plaćala bi manje, oko 192 evra više, ali imaju i znatno manje prostora za prilagođavanje, jer često troše i do 98 odsto svog raspoloživog dohotka.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.