Iako zemlja koja ih je proizvodila ne postoji više od tri decenije, proizvodi koji su tada pravili u  SFRJ bude nostalgiju. Oni koji se sećaju te stare zemlje znaju da se u bivšoj Jugi kako su je popularno nazivali oni koji su živeli u njoj, pravilo gotovo sve. Mnogi i danas poznati brenodvi pravljeni su u republikama koje su se raspale devedestih noseći sa sobom i sudbinu tih brendova tranzicije.

Svako ko je živeo u doba SFRJ seća se istorijskih “jasa” trikoa sa zvezdicama, „borosana“, crnih baletanki, maskota Univerzijade u Zagrebu 1987. i Zimskih olimpijskih igara 1984. u Sarajevu Zagija i Vučka.


A to je samo vrh svih mogućih proizvoda od kojih su se mnogi svetski brendovi radili po originalnim licencama.

Neke od jugoslovenskih proizvoda koristio je doslovno celi svet. Proizvodili su se brodovi, automobili, avioni, kamioni, oružje pa čak i računari.


U bivšoj Jugoslaviji, industrija je igrala ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje, stvarajući preduzeća koje su postale sinonim za kvalitet i inovacije.


Među njima su se posebno isticale firme poput Jugopetrola, velikog igrača u naftnom sektoru sa godišnjim prihodima od 1,5 milijardi dolara, i Genexa (Generalexport), najvećeg izvoznog konglomerata koji je kontrolisao 12 odsto spoljne trgovine Jugoslavije sa prihodima od preko 4 milijarde dolara.


Ove kompanije su svojim inovativnim pristupom i uspešnim strategijama širenja doprinele ekonomskom prosperitetu zemlje, postavljajući temelje za modernu industriju i međunarodnu trgovinu.


Čisto domaći proizvodi



Autentični kozmetički proizvod bio je „vožd“, “pravi jugoslovenski miris”, a njemu su konkurenciju pravili „ralon“ i „pino silvestre“. Deca su volela „pekabela“ sladolede, „bazooka“ žvake i sličice iz čokoladica „životinjsko carstvo“ koje su se lepkom lepile u albume.


Neki od najpoznatijih brendova u bivšoj Jugoslaviji bili su i „Brion“ kozmetika, keks „Domaćica“, „Kokta“ i "Fruktal" sokovi, Krašove „Bajadere“, „Soko Nada Štark“ i njihov keks, Bananica, Smoki i čokolada "Najlepše Želje". Soko Štrak je bio poznat jer su se njihovi slatkiši  prodavali u metalnim kutijama u kojima su se kasnije držali šećer, brašno i kafa.


Poznata je bila i fabrika „Jadar“ i njihov čokoladni program, od koga u starim republikama možete pronaći Jadro napolitanke. Bambi je bio i ostao prepoznatljiv po čuvenoj Plazmi, a Jafa po biskvitu istog imena.


Svetski brendovi rađeni kod nas



 Mnogi strani brendovi odnosno robne marke pravljeni su po originalnim licencama u državama bivše Jugoslavije. Ove čuvene robne marke pravljene su  u danas privatizovanim ili zatvorenim kompanijama. Ne postoji gotovo niko ko za njih nije čuo, a bili su ponos Jugoslovenske industrije.


Čuvene Leviske pravile su se u komšiluku u Varaždinu, tekstilna fabrika Varteks imala je licencu za proizvodnju ovog čuvenog brenda farmerica.

Stariji se sećaju reklame za Li Kuper.  Ova reklama koju su pevušili doslovno svi, bila je za poznati denim brend  Lee Cooper, ove farmerice šile su se i kasnije izvozile u čitavom svetu u Beku u Beogradu.

Wrangler džip što je danas nezamislivo u Severnoj Makedoniji. Pored borosana i startas platnenih patika, patike Puma proizvodile seu se u Borovu u Slavoniji. Adidas je pravila Planika, koja je bila zadužena i za ski opremu Elan. Hugo Boss je svoja čuvena odela i košulje šio  u Diorku, Kragujevac.

Folksvagenov  Golf je rađen u BIH. Teški kamioni i šleperi proizvodili su se u FAP-u iz Priboja i TAM-u iz Maribora, dok su se laki transporteri proizvodili u Zastavi u Kragujevcu. Godišnje, se otprilike proizvodilo 200.000 automobila. Ponos vojne industrije u bivšoj državi bio je SOKO sa proizvodnjom u Bosni, dok je državna fabrika aviona postojala u Kraljevu i u Mostaru.

Jugoslavija je bila jedna od pet država u Evropi koje su imale svoje računare. Verovatno je najpoznatija Galaksija, dok je prvi proizveden računar bio CER-10. Još krajem 70-ih godina, firma Digitron u Bujama u Istri i Iskra u Sloveniji, počeli su sa sklapanjem računara.

“Tomi” majonez, PEZ i Wrigley žvake, danasnji Orbit se proizvodio u Kolinskoj u Sloveniji, koji su sirovinu uvozili iz Srbije. “Podravka” iz Koprivnice sa Vegetom pokrivala 20 odsto svetskog tržišta začina, a njihov goveđi gulaš bio čak i u vojnim paketima nekih armija sveta.

U bivšoj Jugoslaviji proizvodili su se Opel, Reno, Citroen i Pežo. Za autobuse je bio zadužen Ikarbus. Ova Fabrika stara  sto godina. Startovala je kao proizvođač aviona, da bi potom ponela titulu prvaka u domaćoj proizvodnji autobusa. Sada su to samo lepa sećanja, jer je poslednjih godina „Ikarbus“ miljama daleko od toga.

IMT iz Rakovice je izvozio 20.000 traktora u Egipat. Brodogradilišta u Hrvatskoj proizvodili najveće prekookeanske brodove

JUgalavija je imala fabrike elektro uređaja, televizora, radio aparata, gramofona, kasetofona i bele tehnike “Obod”, “Cer”, “Gorenje”, “Iskra”, “Rudi Čajevac”, “Borac”EI Niš koji je bio jedan od najboljih svetskih proizvođača elektronike. Elektroniku EI Niš ugrđaivao je i čuveni Filips.

Tri fabrike telefona od kojih je jedan ‘‘Iskrin’’ proglašen najboljim na svetu i nalazi se u njujorškom muzeju savremene umetnosti.

[caption id="attachment_104163" align="alignnone" width="988"] Foto: Wikipedia[/caption]

Pored JAT-a Jugosloveni su imali još jednog avioprevoznika “Inex adriu” koji je u floti imao 9 Boinga, a kupio ih u kompenzaciji za prašku šunku “Crvene Zvezde” iz Kragujevca i reznog alata FRA iz Čačka . Boing je koristio i točkove napravljene u Prvoj Petoletki iz Trstenika.


Šampioni u industriji


IMT (Industrija Mašina i Traktora) – 450 miliona dolara


IMT (Industrija Mašina i Traktora), osnovana 1947. godine, bila je vodeći proizvođač poljoprivrednih mašina i traktora u bivšoj Jugoslaviji. Sedište kompanije bilo je u Beogradu, a IMT je postao sinonim za kvalitetne traktore i poljoprivrednu opremu. Na mestu gde se nalazi planirana je izgradnja naselja u Rakovici.

Gorenje – 500 miliona dolara


Gorenje je jedan od najpoznatijih proizvođača kućnih aparata u bivšoj Jugoslaviji. Osnovana 1950. godine u malom slovenskom selu Gorenje, kompanija je ubrzo prerasla u industrijskog giganta. Gorenje je postalo sinonim za kvalitetne i inovativne kućne aparate, kao što su frižideri, veš mašine, šporeti i pećnice, svoju proizvdonju ova kompanija danas ima i u Srbiji odnosno u Valjevu.

INA Industrija Nafte 600 miliona dolara


INA (Industrija Nafte) je bila jedna od ključnih energetskih kompanija u Jugoslaviji, sa sedištem u Zagrebu, Hrvatska. Osnovana 1964. godine, INA je brzo postala vodeća naftna kompanija u regionu, sa širokim spektrom aktivnosti koje su uključivale istraživanje, proizvodnju, preradu i distribuciju nafte i naftnih derivata.

INA je upravljala velikim rafinerijama u Rijeci i Sisku, koje su bile među najmodernijim u Jugoslaviji. Kompanija je takođe bila aktivna u istraživanju i eksploataciji naftnih polja u Hrvatskoj i inostranstvu. Tokom 1970-ih i 1980-ih, INA je proširila svoje operacije na međunarodnom nivou, uključujući zemlje Bliskog istoka i Severne Afrike. Bila je zadužena za energetsku stabilnost bivše države.

[caption id="attachment_104167" align="alignnone" width="1007"] Foto: Wikipedia[/caption]

Zastava Automobili – 800 miliona dolara


Zastava Automobili, osnovana 1953. godine u Kragujevcu, Srbija, bila je najpoznatiji proizvođač automobila u bivšoj Jugoslaviji. Kompanija je stekla međunarodnu slavu zahvaljujući modelu Yugo, koji je postao poznat i izvan granica Jugoslavije.

Zastava je započela proizvodnju automobila u saradnji sa italijanskim Fiatom, proizvodnjom modela na osnovu Fiatovih dizajna. Prvi model, Zastava 750, popularno poznat kao “Fića”, postao je veoma popularan u Jugoslaviji. Tokom 1970-ih i 1980-ih, Zastava je proširila svoj asortiman uključujući modele kao što su Zastava 101 i legendarni Yugo.

Zastava je proizvodila stotine hiljada automobila godišnje, a veliki deo proizvodnje bio je namenjen izvozu. Kompanija je ostvarivala godišnji prihod od oko 800 miliona dolara, što ju je činilo jednom od najvrednijih firmi u Jugoslaviji.

Jugoplastika – 1.2 milijarde dolara


Jugoplastika je bila jedna od najvećih i najuspešnijih industrijskih kompanija u bivšoj Jugoslaviji, specijalizovana za proizvodnju plastičnih proizvoda. Osnovana 1952. godine u Splitu, Hrvatska, Jugoplastika je brzo postala lider u proizvodnji širokog spektra plastičnih proizvoda, uključujući ambalažu, igračke, kućne potrepštine i industrijske komponente.

Jugoplastika je započela sa skromnim proizvodnim kapacitetima, ali je tokom 1960-ih i 1970-ih godina značajno proširila svoje pogone i asortiman proizvoda. Kompanija je ubrzo postala sinonim za kvalitetne plastične proizvode, zahvaljujući kontinuiranim ulaganjima u tehnologiju i inovacije.

Agrokombinat Beograd (PKB) – 1.5 milijardi dolara


Agrokombinat Beograd bio je najveći i najvredniji agrarni kompleks u bivšoj Jugoslaviji, sa sedištem u Beogradu, Srbija. Osnovan 1946. godine, Agrokombinat Beograd je bio pionir u oblasti poljoprivrede, stočarstva i prehrambene industrije, integrisajući sve aspekte agrarne proizvodnje od njive do trpeze.

Agrokombinat Beograd je započeo sa ciljem da modernizuje i unapredi poljoprivrednu proizvodnju u Jugoslaviji. Kompanija je posedovala velike površine obradivog zemljišta, moderne farme, mlekare, mesare i pogone za preradu hrane. Tokom decenija, Agrokombinat je uspostavio efikasne sisteme za navodnjavanje, mehanizovanu obradu zemljišta i integrisanu stočarsku proizvodnju. Čuvena kravica danas nema tako svetlu budućnost.

[caption id="attachment_104166" align="alignnone" width="960"] Foto: Facbook/ printscreen[/caption]

Jugopetrol – 1.5 milijardi dolara


Jugopetrol je bila jedna od najvažnijih naftnih kompanija u bivšoj Jugoslaviji, sa sedištem u Beogradu, Srbija. Osnovana 1949. godine, Jugopetrol je igrala ključnu ulogu u jugoslovenskoj energetici, upravljajući rafinerijama, distributivnom mrežom benzinskih pumpi i naftnim terminalima širom zemlje.

Počeo sa skromnim kapacitetima, ali je ubrzo proširio svoje aktivnosti kako bi obuhvatio sve segmente naftne industrije. Kompanija je izgradila moderne rafinerije u Pančevu i Rijeci, koje su postale ključni centri za preradu nafte. Takođe je razvila široku mrežu benzinskih pumpi, koja je pokrivala celu Jugoslaviju, obezbeđujući stabilno snabdevanje gorivom za vozila i industriju.

Jugopetrol je bio jedan od najvećih izvoznika naftnih derivata u Jugoslaviji, sa značajnim prihodima od prodaje na međunarodnim tržištima. Kompanija je ostvarivala godišnji prihod od oko 1.5 milijardi dolara do kraja 1980-ih godina. Ovi prihodi su omogućili Jugopetrolu da investira u dalji razvoj infrastrukture i tehnološke inovacije.

Genex (Generalexport) – 4 milijarde dolara


Genex (Generalexport), osnovan 1952. godine u Beogradu, bio je najveći izvozni konglomerat u bivšoj Jugoslaviji. Kompanija je postala simbol jugoslovenskog ekonomskog uspeha zahvaljujući širokom spektru poslovnih aktivnosti koje su obuhvatale spoljnu trgovinu, turizam, transport i nekretnine.

Genex je počeo kao izvozni posrednik, ali se brzo proširio na različite sektore ekonomije. Kompanija je upravljala velikim brojem predstavništava širom sveta, što je omogućilo efikasnu promociju jugoslovenskih proizvoda na međunarodnim tržištima. Genex je takođe investirao u izgradnju hotela, turističkih kompleksa i poslovnih zgrada, uključujući i poznati Genex Tower u Beogradu.

Temelji nekih novih vremena


Industrijske kompanije u bivšoj Jugoslaviji, kao što su Jugopetrol i Genex, odigrale su ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Njihova sposobnost da inoviraju, šire se na međunarodna tržišta i prilagođavaju se promenama tržišnih uslova omogućila im je da postanu ekonomski stubovi regije.

Jugopetrol je sa svojim integrisanim pristupom proizvodnji i distribuciji nafte osigurao energetski sektor zemlje, dok je Genex svojim  poslovnim modelom i međunarodnom mrežom značajno doprineo spoljnoj trgovini. Nasleđe ovih kompanija leži u njihovom doprinosu industrijskom razvoju i postavljanju temelja za buduće ekonomske aktivnosti u regionu, ostavljajući trajni uticaj na privredu bivše Jugoslavije iako su mnogi od ovih džinova ili davno zaboravljeni ili im je pripala neka mnogo manje slavna sudbina.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.