Ekspanzija radnika iz inostranstva u različitim sektorima u Srbiji iz godine u godinu progresivo raste. Ovaj broj se od 2019. godine udvostručio, kaže za Bizportal Miloš Turinski sa sajta Infostud.
- Prva potreba za uvozom radnika iz inostranstva javila se kada je izbila pandemija Korona virusa, tada se javila potreba za dostavljačima, a koje naše tržište rada u tom trenutku više nije moglo da zadovolji. Tada je potražnja zadovoljena uvozom radnika iz Uzbekistana - započinje Miloš Turinski.
Miloš Turinski je napomenuo da od prvog uvoza radnika iz inostranstva, potreba za ovom vrstom radne snage je u konstantnom porastu.
-Ekspanzija u potrebi za radnicima koji dolaze iz Inostranstva počinje da raste polovinom 2019. i beleži konstantan rast u 2020. godini. Te godine izdato je 23.000 dozvola. Naredne 35.000. Dok je prošle godine u Srbiji je izdata 51.000 hiljada radnih dozvola. Koliko je potreba velika vidi se da smo samo u prvih šest meseci ove godine dostigli broj od 43.500 izdatih dozvola. Prema projekcijama koje imamo sigurno ćemo godinu završiti sa preko 70.000 izdatih radnih dozvola - rekao je Miloš Turinski.
Prema njegovim rečima, najveća potreba je i dalje za građevinskim radnicima, ali zaposlenje u Srbiji nalaze i radnici drugih profila, kao i da su to uglavnom zanatska i niskoprofilna zanimanja.
- Građevinski radnici su oni koje najviše uvozimo i to su radnici koji u Srbiju dolaze iz Kine, Indije i Turske. Kada je reč o transportnim zanimanjima, kod nas najviše rade ljudi iz Šri Lanke. Na pozicijama higijeničara, koje je takođe deficitarno zanimanje najviše radnika dolazi iz Nepala- navodi naš sagovornik.
Turinski kaže da u Srbiji rade i ljudi sa Kube, ali pošto u poslednje vreme sve veći broj restorana radi na engleskom jeziku ti radnici se uglavnom zapošljavaju u uslužnim delatnostima. Rade na poslovima dostave ili na poslovima konbara i kuvara u restoranima. Takođe prema njegovim rečima još jedna kategorija stranih radnika postoji u Srbiji, ali se ne može svrstati u klasičan uvoz deficitarne radne snage.
- U Srbiji na svim pozicijama i u svim sektorima sada imamo i zapošljavanje radnika iz Rusije ili Ukrajine. To ne spada u klasičan uvoz radnika, jer su ti ljudi izbegli i nasellili se u Srbiju i po tom osnovu našli zaposlenje - ističe Miloš Turinski.
Pošto je Srbija primarno poljoprivredna zemlja osim stranih radnika koji dođu da se bave zanatima, građevinom i uslužnim delatnostima, brojni su strani radnici koji dolaze da se sezonski bave poljoprivredom.
- Tokom sezone u aprilu ili maju kada počinje berba određenih kultura, proizvođači i vlasnici tih parcela muče pravu muku da pronađu dovoljan broj radnika. Oni te pozicije zatvaraju tako što angažuju strane radnike i to su uglavnom radnici iz Kine - dodaje Turinski.
[caption id="attachment_26673" align="alignnone" width="901"]
Pixabay[/caption]
Kako objašnjava, strani radnici gotovo da nisu bili angažovani na sezonskim poslovima u poljoprivredi do 2021. godine, nakon čega se beleži trend rasta broja prijava i za ove poslove, a uslovi za njih su isti kao i uslovi za ostale građane Srbije.
- Sezonski radnici mogu biti i strani državljani čije je boravište u Srbiji prijavljeno MUP-u. S obzirom da angažovanje na sezonskim poslovima predstavlja rad van radnog odnosa, na njih se ne primenjuju posebni uslovi za zapošljavanje stranaca i važe isti uslovi kao i za sva druga lica koja su državljani Srbije. Za ostale strane radnike koji se angažuju na primer na građevini od ove godine dobijanje dozvole za rad je lakše jer je vlada objedinila kada se podnese zahtev za boravište lice automatski dobija i dozvolu za rad - kaže Miloš Turinski.
Turinski je objasnio i da za sva ostala deficitarna zanimanja mora da postoji dokazani deficit. Takođe on misli da će ovaj problem deficita radne snage i sve veći uvoz radnika samo nastaviti da raste.
- Ono što je Nemačka Srbiji, tako je i Srbija nekom Zapad. Svakako da svi ovi ljudi koji ovde dolaze, misle da ih čekaju bolji uslovi, i mnogo bolja zarada -naveo je on.
- Mnogo je razloga, ali ovo je ustvari višedecenijski problem jer je veliki broj ljudi koji su bili obučeni za ovu vrstu zanimanja uglavnom otišao put Zapadne Evrope zbog boljih primanja, a mlađe generacije iz godine u godinu sve manje imaju interesovanja da se obrazuju za neki od zanata - ističe Turinski za naš portal.
Prema njegovom mišljenju ono šta moramo da uradimo kako bismo ovo stanje popravili jeste da krenemo od obrazovanja i promovisanja niže kvalifikovanih i zanataskih zanimanja među decom i njihovim roditeljima.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
