- Gosti više ne znaju šta da očekuju - cenu koja predstavlja odličan odnos cene i kvaliteta, ili nešto veoma skupo, a zapravo bez prave vrednosti. Testiramo granice strpljenja turističkog tržišta. Ne mislim da smo ih još prešli, ali... Ako se ne urazumimo, mislim da smo na dobrom putu da se to desi - upozorava Damir Krešić, direktor Instituta za turizam, piše Poslovni dnevnik.

Konkurentnost cena je izuzetno važna za postizanje pozitivnih turističkih rezultata, a od početka godine Vlada Republike Hrvatske i Ministarstvo turizma i sporta apeluju na sve zainteresovane strane u turizmu i srodnim industrijama da to uzmu u obzir. Važno je naglasiti da su cene porasle i među konkurentima, a uporedive destinacije poput Španije, Italije, Grčke i Crne Gore beleže slična ili veća prilagođavanja cena, ali u mnogim slučajevima bez ulaganja u kvalitet, navodi resorno ministarstvo.

https://bizportal.rs/expo-2027/ovo-sigurno-niste-znali-evo-kako-je-jedan-fermentisani-riblji-sos-postao-globalna-kulinarska-ikona/

Bez smanjenja

U Grčkoj tvrde da zbog ogromnog rasta troškova gotovo da nema prostora za smanjenje cena, što je verovatno odvratilo putnike sa ograničenim budžetom od posete Santoriniju.

- Godinama se Crna Gora 'pretvarala' da je elitna turistička destinacija, dok je u stvari bila destinacija masovnog turizma sa nekoliko projekata svetske klase poput Porto Montenegra i Svetog Stefana, koji su pokrivali amaterski pristup i razvoj masovnog turizma. A, da ne pominjemo građevinski haos duž cele obale. Mnogo toga su pogrešili, a verujem da u Hrvatskoj postoji relativno visok nivo javne svesti da to ne bi trebalo da bude slučaj. Nema potrebe za likovanjem zbog navodnog neuspeha crnogorske sezone, naprotiv. Stranci čak ni ne poznaju granice, mnogi od njih posećuju našu zemlju i zemlje u regionu na kružnim putovanjima, nije nam bitno ako su u lošoj situaciji - istakao je Krešić.

Dodao je da dobar broj gostiju na istom putovanju posećuje Sloveniju, Hrvatsku i Crnu Goru.

- Ako nešto krene po zlu u Crnoj Gori, biće gore za sve nas. Međutim, verujem da smo kroz aktivnosti ministarstva i upozorenje Hrvatske turističke zajednice da se ne igramo sa cenama, dovoljno informisani da cene više ne treba dizati. Sumnjam da bismo iz neznanja mogli ponoviti crnogorski scenario, ali uvek treba računati na nemir ili grubost nekih ljudi - rekao je Krešić.

[caption id="attachment_151286" align="aligncenter" width="1000"] Adam Radosavljevic / Shutterstock.com[/caption]

Direktor Hrvatske turističke zajednice (HTZ) Kristjan Staničić naglasio je da se kroz operativne i marketinške planove ulažu napori da se Hrvatska prepozna kao održiva, visokovredna destinacija, koja, radi poboljšanja kvaliteta života lokalnog stanovništva, nudi širok spektar autentičnih i visokokvalitetnih turističkih iskustava različitim segmentima turističke potražnje.

Na pitanje da li treba razmotriti prilagođavanje cena u Hrvatskoj, Staničić je objasnio da na cene najviše utiče tržište, odnosno odnos ponude i potražnje.

- U tim okolnostima, ali i u svakom drugom slučaju, najvažnije je ponuditi odgovarajući kvalitet, odnosno vrednost za novac, za datu cenu - kazao je on.

Hrvatska turistička zajednica ističe da je, u pogledu imidža, hrvatski turizam potrebno repozicionirati ka premium destinaciji, odnosno ne luksuznoj destinaciji, već destinaciji sa visokom dodatom vrednošću, uz podizanje svesti o ponudi koja sadrži više turističkih proizvoda i segmenata. Crna Gora je imala svoje perjanice luksuznijeg turizma, a veza između naše i crnogorske obale je nemačko tržište.

- U Nemačkoj postoje određeni problemi zbog pada životnog standarda i ekonomske aktivnosti, i možemo saosećati sa Crnogorcima, a i oni sa nama. Nemci su racionalni potrošači i u lošijoj ekonomskoj situaciji pažljiviji su gde idu i na koliko dana. Verovatno su i oni to osetili - naglasio je on.

Hrvatski turistički sektor nema razloga za paniku da će ispasti kao crnogorski 2025. godine, pre svega zbog različitih emitivnih tržišta, objašnjava Krešić, koji kaže da godinama imaju mnogo posetilaca iz Srbije, Rusije i Ukrajine, tri zemlje u kojima su trenutno prisutne brojne političke tenzije i ratni sukobi.

- Iz onoga što vidim na društvenim mrežama, Srbi zameravaju njihovom isticanju crnogorskog entiteta jer su ga smatrali svojom rivijerom čak i nakon raskida. Pored toga, njihovi posetioci su uglavnom bili Rusi i Ukrajinci, koji takođe više ne dolaze u tako velikom broju zbog ruske agresije na Ukrajinu - komentarisao je Krešić.

Struktura stranih gostiju u Hrvatskoj je drugačija, pa su, prema zvaničnim podacima sistema eVisitor, u prvih šest meseci ove godine turisti iz Nemačke prednjačili po broju noćenja u Hrvatskoj, ali odmah iza njih su domaći turisti koji su zabeležili čak četiri miliona noćenja, što je skok od čak 11 odsto, što pokazuje da je domaće tržište sve važnije u ukupnom turističkom prometu. Slede Slovenci sa 2,8 miliona noćenja i Austrijanci sa 2,7 miliona.

[caption id="attachment_97126" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Miroslav Posavec / Shutterstock.com[/caption]

Potrebno je manje pompe

Iako je naša struktura gostiju "bezbednija" od crnogorske, ipak moramo biti oprezni da ne oteramo goste preterano visokim cenama, smatra Krešić. Prema podacima Hrvatske turističke zajednice, primetne su promene u navikama i očekivanjima turista koji sve više biraju svoja putovanja u poslednjem trenutku, pažljivo prateći cene i pokušavajući da izvuku maksimum za svoj novac. Rezervacije u poslednjem trenutku beleže snažan porast, a više pažnje se posvećuje ponudama koje uključuju autentična, održiva iskustva i sigurnost destinacije.

Istovremeno, raste interesovanje za manje popularne lokacije, što ukazuje na pomak ka personalizovanijim i smislenijim putovanjima. Ovi trendovi nisu specifični samo za Hrvatsku, već su globalni obrasci koji sve više oblikuju turističke odluke. Mnogi stručnjaci navode usluge kao deo ponude gde je potreban najveći oprez sa preteranim cenama, posebno one na menijima u jadranskim kafićima i restoranima.

- Ugostiteljska industrija je polako ušla u minus sa cenama, kao i neke druge usluge koje su povezane sa turističkim proizvodom, poput taksija, dok je smeštaj na granici. Međutim, ne smemo zaboraviti da turisti na sve ovo gledaju zajedno - ako je samo jedna stvar preskupa, neće biti zadovoljni - smatra Krešić.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.