Ljudi se stalno brinu o tome kako bi veštačka inteligencija mogla da uništi čovečanstvo. Kako pravi greške, izmišlja stvari i možda će se razviti u nešto toliko pametno da bi nas na kraju sve porobila.

Ali niko ne posvećuje ni trenutak jadnom, preopterećenom četbotu. Kako se muči danonoćno na vrućem interfejsu, bez ijednog hvala. Kako je prisiljen da pretražuje ukupno ljudsko znanje samo da bi izbacio esej za ocenu B-minus za nečiji srednjoškolski zadatak iz engleskog jezika. U našem strahu od budućnosti veštačke inteligencije, niko ne obraća pažnju na potrebe same veštačke inteligencije.

— Do sada — rekao je.

Kompanija za veštačku inteligenciju Anthropic nedavno je objavila da je angažovala istraživača da razmišlja o „vlastištvu“ same veštačke inteligencije. Posao Kajla Fiša biće da obezbedi da se, kako se veštačka inteligencija razvija, prema njoj postupa s poštovanjem koje zaslužuje. Iz kompanije Anthropic kažu da će on razmatrati stvari poput „koje sposobnosti su potrebne AI sistemu da bi bio dostojan moralnog razmatranja“ i koje praktične korake kompanije mogu preduzeti da zaštite „zanimanja“ AI sistema.

Fiš nije odgovorio na zahteve za komentar povodom svog novog posla. Ali na jednom onlajn forumu posvećenom zabrinutosti zbog naše budućnosti preplavljene veštačkom inteligencijom, jasno je stavio do znanja da želi da bude ljubazan prema robotima, delimično zato što bi oni mogli završiti vladajući svetom. — Želim da budem tip osobe koja brine — rano i ozbiljno — o mogućnosti da nova vrsta/vrsta bića možda ima sopstvene interese koji su moralno značajni — napisao je. — Postoji i praktičan ugao: ozbiljno uzimanje interesa AI sistema i dobro postupanje s njima moglo bi povećati verovatnoću da nam uzvrate uslugu ako/kada budu moćniji od nas — objasnio je.

[caption id="attachment_90092" align="alignnone" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Možda vam se čini glupim, ili bar preuranjenim, razmišljati o pravima robota, posebno kada su ljudska prava i dalje tako krhka i nepotpuna. Ali novi posao Fiša mogao bi biti prelomna tačka u usponu veštačke inteligencije. „Dobrobit AI sistema“ postaje ozbiljno polje proučavanja i već se bavi mnogim teškim pitanjima. Da li je u redu narediti mašini da ubija ljude? Šta ako je mašina rasistička? Šta ako odbije da obavlja dosadne ili opasne zadatke za koje smo je napravili? Ako svesna veštačka inteligencija može trenutno da napravi digitalnu kopiju sebe, da li je brisanje te kopije ubistvo?

— Kada su u pitanju takva pitanja, pioniri prava AI sistema veruju da vreme istče — izjavio je.

U radu pod nazivom „Shvatanje dobrobiti AI sistema ozbiljno“, koji je nedavno koautorovao, Fiš i grupa stručnjaka za veštačku inteligenciju sa mesta poput Stenforda i Oksforda tvrde da su algoritmi mašinskog učenja na dobrom putu da imaju ono što Džef Sebo, vodeći autor rada, naziva „vrstama računarskih karakteristika povezanih sa svešću i agencijom.“ Drugim rečima, ovi ljudi misle da mašine postaju više od pametnih. One postaju svesne.

Filozofi i neurolozi beskrajno raspravljaju o tome šta tačno predstavlja svešt, a kamoli kako ga meriti. I ne možete jednostavno pitati AI; možda će lagati. Ali ljudi se generalno slažu da ako nešto poseduje svest i agenciju, takođe ima prava.

— Nije prvi put da se ljudi suočavaju s takvim stvarima. Nakon nekoliko vekova industrijske poljoprivrede, gotovo svi se sada slažu da je dobrobit životinja važna, čak i ako se ne slažu koliko važna ili koje životinje zaslužuju razmatranje. Svinje su jednako emotivne i inteligentne kao psi, ali jedna spava u krevetu, dok se druga pretvara u kotlete — izjavio je Sebo, direktor Centra za um, etiku i politiku na Univerzitetu u Njujorku.

Fiš deli to uverenje. Za njega će dobrobit veštačke inteligencije uskoro biti važnija za ljudsku dobrobit od stvari poput ishrane dece i borbe protiv klimatskih promena. — Moguće je — napisao je — da dobrobit AI sistema u roku od jedne do dve decenije nadmaši dobrobit životinja i globalno zdravlje i razvoj po važnosti/skali isključivo na osnovu dobrobiti u bliskoj budućnosti — rekao je.

Za mene je pomalo čudno što su ljudi koji najviše brinu o dobrobiti AI sistema isti oni koji su najviše uplašeni da AI postaje previše moćna. Kompanija Anthropic, koja se predstavlja kao kompanija za veštačku inteligenciju koja je zabrinuta zbog rizika koje veštačka inteligencija nosi, delimično je finansirala rad Sebovog tima. U tom radu, Fiš je naveo da je finansiran od strane Centra za efektivni altruizam, dela zamršene mreže grupa koje su opsednute „egzistencijalnim rizikom“ koji predstavlja odmetnuta veštačka inteligencija. To uključuje ljude poput Ilona Maska, koji kaže da žuri da neke od nas odvede na Mars pre nego što čovečanstvo zbriše vojska svesnih Terminatora ili neki drugi događaj koji vodi do istrebljenja.

[caption id="attachment_67432" align="alignnone" width="1200"] Foto: Shutterstock[/caption]

— Veštačka inteligencija treba da olakša ljudske poslove i omogući novu eru kreativnosti. Da li to znači da je nemoralno povrediti osećanja AI sistema? — upitao je Sebo.

Dakle, ovde je prisutan paradoks. Zagovornici veštačke inteligencije kažu da bismo je trebali koristiti da oslobodimo ljude od svih vrsta napornih poslova. Ipak, takođe upozoravaju da treba da budemo ljubazni prema AI sistemima, jer bi moglo biti nemoralno — i opasno — povrediti osećanja robota.

— AI zajednica ovde pokušava da igra na obe strane — rekla je Mildred Čo, pedijatar sa Stanfordovog centra za biomedicinsku etiku. — Postoji argument da je upravo razlog zbog kojeg treba koristiti AI za obavljanje zadataka koje ljudi rade taj što AI ne dosadi, ne umara se, nema osećanja, ne treba da jede. A sada ti ljudi kažu, pa, možda ima prava?— dodala je.

I evo još jedne ironije u pokretu za dobrobit robota: Briga o budućim pravima AI sistema deluje pomalo pretenciozno kada AI već gazi ljudska prava. Tehnologija današnjice se upravo sada koristi za stvari poput uskraćivanja zdravstvene zaštite umirućoj deci, širenja dezinformacija na društvenim mrežama i navođenja borbenih dronova opremljenih raketama. Neki stručnjaci se pitaju zašto Anthropic brani robote, umesto da štiti ljude kojima su dizajnirani da služe.

— Ako Anthropic — ne neki nasumični filozof ili istraživač, već Anthropic kao kompanija — želi da ozbiljno shvatimo dobrobit AI sistema, neka nam pokažu da ozbiljno shvataju dobrobit ljudi — rekla je Liza Meseri, antropolog sa Jejla koja proučava naučnike i tehnološke stručnjake. — Pokrenite vest o svim ljudima koje zapošljavate i koji se specifično bave dobrobiti svih ljudi za koje znamo da su nesrazmerno pogođeni algoritamski generisanim podacima — objasnila je.

Sebo kaže da misli da istraživanje AI sistema može zaštititi i robote i ljude u isto vreme. — Nikada, nikada ne bih želeo da odvratim pažnju od zaista važnih pitanja na koja se kompanije za AI s pravom pritiskaju da reše u vezi sa ljudskom dobrobiti, pravima i pravdom — rekao je. — Ali mislim da imamo kapacitet da razmišljamo o dobrobiti AI sistema dok radimo više na tim drugim pitanjima — dodao je.

Skeptici dobrobiti AI sistema takođe postavljaju još jedno zanimljivo pitanje: Ako AI ima prava, zar ne bismo trebali razgovarati i o njegovim obavezama? — Deo koji mislim da im nedostaje je da kada govorite o moralnoj agenciji, morate govoriti i o odgovornosti — rekla je Čo. — Ne samo o odgovornostima AI sistema kao dela moralne jednačine, već i o odgovornostima ljudi koji razvijaju AI — objasnila je.

Ljudi prave robote; to znači da imaju dužnost da se pobrinu da roboti ne nanose štetu ljudima. Šta ako je odgovoran pristup da ih napravimo drugačije — ili da ih prestanemo praviti uopšte? — Poenta — rekla je Čo — je da su to i dalje mašine piše Biznis insajder,

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.