Prema istraživanju koje je sprovela kompanija "Cigna", čak 52 odsto zaposlenih u SAD prijavilo je osećaj usamljenosti tokom 2025. godine.

Svetska zdravstvena organizacija ovaj fenomen već svrstava u krize javnog zdravlja, upozoravajući na ozbiljne posledice po mentalno i fizičko stanje ljudi. Međutim, problem se ne završava na pojedincu - usamljenost direktno pogađa i radna mesta.

Tihi razarač radne efikasnosti

Usamljenost na poslu povezana je sa povećanim brojem izostanaka, padom motivacije, smanjenom angažovanošću i nižom produktivnošću. Zaposleni koji se osećaju izolovano češće razmišljaju o promeni posla, što kompanijama donosi dodatne troškove i nestabilnost timova.

 - Sve više radnika se suočava sa dubokim osećajem usamljenosti, posebno među visokoobrazovanim profesionalcima koji rade na daljinu i žive sami - kaže Kloi Bin, terapeut za somatske traume iz Los Anđelesa.

Prema njenim rečima, ovaj problem se klinički ispoljava kroz sagorevanje, loše raspoloženje, pad motivacije i emocionalnu iscrpljenost - čak i kod onih koji spolja deluju uspešno.

Rad na daljinu nije uzrok - već ogledalo problema

Stručnjaci upozoravaju da je pogrešno kriviti isključivo rad na daljinu. On, kako navode, samo razotkriva problem koji je postojao i ranije.

 - Rad na daljinu uklanja iluziju da fizička blizina automatski znači povezanost. Mnogi zaposleni su se osećali usamljeno i dok su svakodnevno dolazili u kancelariju. Razlika je u tome što je danas taj nedostatak povezanosti vidljiviji i teže ga je ignorisati - objašnjava stručnjak za organizacionu psihologiju Lemek.

Kako prepoznati usamljenog zaposlenog

Znakovi upozorenja često su suptilni, ali ponavljajući.

Među najčešćima su:

 - izostajanje sa sastanaka ili minimalno učešće,

 - odbijanje saradnje i traženja pomoći,

 - razdražljivost, cinizam i nezainteresovanost,

 - pad fokusa i produktivnosti,

 - osećaj da njihov rad nije primećen ili vrednovan.

 - Povlačenje je ključni signal. Kamere su isključene, komunikacija svedena na minimum, kreativnost nestaje. Ljudi i dalje ispunjavaju zadatke, ali diskrecioni napor - ono što pravi razliku - tiho se gubi - ističe Morag Baret, izvršni trener i specijalista za međuljudske odnose.

Kako se boriti protiv izolacije na poslu

Stručnjaci naglašavaju da odgovornost nije samo na zaposlenima, već i na poslodavcima.

Zaposleni koji rade na daljinu moraju biti proaktivni u građenju odnosa - kroz redovne razgovore koji nisu isključivo vezani za zadatke, stvaranje malih krugova poverenja i jasno izražavanje potreba.

 - Usamljenost cveta u tišini, ali se razbija jednim iskrenim razgovorom - poručuje Baret.

Sa druge strane, kompanije moraju da preispitaju svoje modele rada. Umesto da mere isključivo rezultate i efikasnost, potrebno je da počnu da mere kvalitet odnosa, poverenje i osećaj pripadnosti.

 - Povezanost mora postati sastavni deo iskustva zaposlenih, a ne dodatni benefit - kaže Vendi Gejts Korbet, predavač liderstva na Univerzitetu Djuk.

To podrazumeva obuku lidera, podsticanje saradnje i odustajanje od kulture stalne dostupnosti "24/7", piše Quartz.

Usamljenost nije neminovna

Stručnjaci su saglasni u jednom - usamljenost na poslu nije neizbežna posledica modernog rada, već rezultat nenamernog i loše dizajniranog vođstva.

 - Rad na daljinu ne stvara usamljenost. Nedostatak namerne povezanosti je pravi uzrok - zaključuje Baret.

Kada organizacije daju prioritet odnosima, poverenju i smislenoj saradnji, rastu i produktivnost i blagostanje zaposlenih.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.