Već pred završetak studija Aleksandar Marinković (28) iz Beograda shvatio je da kao diplomirani ekonomista neće moći da zaradi dovoljno za pristojan život, pa je počeo da razmišlja o privatnom poslu.

Sa 23 godine kreće na obuku kod svog dede, koji u Beogradu već ima vulkanizersku radnju i svom unuku otkriva najvažnije tajne svog zanata. Aleksandar, sada poznatiji kao Aca vulkanizer, godinu dana kasnije ipak rešava da otvori nešto svoje, u lokalu na Voždovcu, koji njegova majka igrom slučaja baš tada dobija posle jednog sudskog procesa, piše Priče sa dušom.

-Radio sam paralelno na dva posla pre nego što sam otvorio radionicu. U Rakovici sam svakog dana pre podne radio kod dede, a noću u jednoj firmi kao obezbeđenje. Sećam se da sam tek svake treće noći spavao kako treba, jer bi me od prethodne dve stigao umor-priča Aleksandar.

-Na početku sam imao ono osnovno: kompresor, dve pegle i objekat u dosta lošem stanju, koji je trebalo da se renovira. Ništa od osvetljenja nije radilo, čak je i bojler bio pokvaren, zid je bio napukao, kao i cev, a napolju je bila samo jedna cirada umesto krova- priča Aleksandar i dodaje da je nakon toga nastavio da prikuplja novac za obnovu objekta.

https://www.instagram.com/p/Cx25llOIbdE/

-Imam utisak da sam krenuo u najgore vreme, kada je vladala korona. Međutim, to me nije zaustavilo. Znao sam šta želim i zbog toga sam odmah po završetku fakulteta radio i danju i noću da bih platio školarinu, ali i sve troškove radionice. Čak sam za svaki slučaj položio i vozačke ispite za motor, automobil i kamion.

Za posao vulkanizera kaže da je težak, ali isplativ. Priznaje da je danas veoma teško naći radnike, pa je zbog toga angažovao dva brata i strica, da rade sa njim.

-Retko ko hoće da radi ovaj posao jer se radi napolju, i kad je hladno i kad je toplo. Mnogi odustanu kad čuju da treba da stalno da se čuči, pa da se ustaje i tako u krug: rečju, potrebno je snage i izdržljivosti. Prljav je posao, ima dosta prašine, a ljudi danas neće da se prljaju i žele da zarade novac na najbrži mogući način- iskren je Aca vulkanizer.

-Teško je naći zaposlene, a to čak nije ni pitanje novca, već da li radnici uopšte žele da rade. Imam utisak da je mnogima bolje da ne rade i da ne budu plaćeni, nego da rade i dobiju novac za to.Zbog toga su sa mnom dva brata od tetke, oni su mladi i uče od mene, imaju po 17 i 18 godina, a tu je i moj stric Milovan - priča Aleksandar za Priče sa dušom i dodaje da mu radni dan traje od 8 do 19 sati, subotom do 17, a da je jedini slobodan dan nedelja.

Kao i svaki zanat i vulkanizerski poziv je zahtevan i sadrži brojne detalje na koje treba obratiti pažnju.

Moj sagovornik kaže je svaki automobil priča za sebe i da se za svaki model mora znati gde se postavlja dizalica, koja se gedora koristi, kako se guma montira i demontira, gde su senzori, kako se balansira, ima li automobil aluminijumske ili čelične felne, kao i na koji način se krpi guma.

-Videvši da ljudi dosta traže ispravljanje felni, odlučio sam da i to dodam u ponudu, kao i dopunu klime i poliranje farova. Dve godine sam skupljao novac za polovnu mašinu za ispravljanje felni, a u međuvremenu sam uspeo da kupim još dve.

-Kad im pukne felna, ljudi traže ispravljanje i varenje felni, a kad im pukne guma traže vulkanizera. Ja sam to spojio „dva u jedan“, pa imam sve te usluge. Zbog toga sam instagram profil nazvao „ispravljanje felni“ jer je to dosta ređe od vulkanizera kojih ima na svakom ćošku - objašnjava vulkanizer.

Da bi proširio ponudu svojim mušterijama, Aleksandar je naučio i da zavaruje felne, pa je išao na specijalnu obuku i kupio specijalan aparat.

-Usavršavanje je veoma važno u svakom poslu, pa i u ovom. Plaćao sam oko 50 evra dnevno obuku u Institutu za varenje gde sam proveo oko mesec dana. To jeste bilo skupo, ali sam na tom mestu naučio i teoriju i praksu, koja je okosnica cele priče - rekao je.

Odrastao je na Zvezdari, a danas živi i radi na Voždovcu, sa suprugom Gordanom i nedavno rođenom ćerkom Larom.
Na pitanje zbog čega ne radi kao diplomirani ekonomista, što mu i piše u diplomi fakulteta koji je završio, Aleksandar odgovara:

-Dugo sam o tome razmišljao. Sa tom diplomom prihodi su mi ograničeni i celog života bi trebalo da radim za platu koja ne bi pokrila osnovne uslove za život, a da ne govorim o kupovini automobila ili stana. Sa platom nema velikog napretka u Srbiji. Iako u svojoj radionici radim i po 11 sati dnevno, osećaj je neverovatan, a granice ne postoje-rekao mi je mladi vulkanizer, jedan od retkih u toj profesiji sa fakultetskom diplomom.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.