Upravo jedan takav primer stiže nam iz komšiluka, tačnije iz Hrvatske gde su se pojavila jaja s oznakom na kojoj piše da su proizvedena na hrvatskoj farmi. Međutim, istina je mnogo drugačija - potrošači su ubrzo shvatili da je reč o prevari, i da su jaja uvezena, tačnije da su iz Nemačke.
Prema rečima vlasnika živinarske farme Maksa iz Donje Šatornje, varanje potrošača je očigledno česta praksa, koja je za svaku osudu. Kao i da se pojedini proizvođači se hvataju za slamku spasa kako bi zaradili novac, bilo u regionu, ili u našoj zemlji.
On je istakao da postoji samo jedan način kako bi se to zaustavilo.
- U takvim situacijama nema drugog rešenja osim da sama kontrola kvaliteta i proizvoda bude konkretnija, kvalitetnija i intenzivnija. Ukoliko želimo u budućnosti da zaustavimo zavaravanje potrošača to je jedini i ispravan način - dodao je sagovornik.
Da se i domaći proizvođači jaja i hrane ponekad služe prljavim trikovima potrvrdio je i vlasnik još jedne živinarske farme iz mesta Brežđe, u okolini Mionice.
- Najlakše dolazi do zavaravanja potrošača u procesu kada se klasiraju jaja. To znači obavezno pečatiranje svakog jajeta, tačnije određivanje kojoj grupi pridaju u odnosu na težinu, boju, kvalitet i čistoću, međutim, često se to izbegne. Kada se to ne uradi, otvara se prostor za laku malverzaciju - ispričao je vlasnik živinarske farma Mitrović.
Koje su to dodatne metode kojima se služe proizvođači jaja u našoj zemlji?
Karofil - najčešće oružje proizvođača jaja
Kako je drugi sagovornik Bizportala objasnio, pretpostavka da se boja žumanceta "pojačava" je česta praksa proizvođača.
- Jedan od najčešćih trikova kojima se služe uzgajivači živine i proizvođači jaja jeste dodavanje karofila u koncentrat kojim se hrani živina. To se uglavnom radi u fabrikama stočne hrane, oni pojačavaju boju jajeta i žumanceta tim prahom crveno ljubičaste boje, kako bi izgledalo kao domaće - dodao je vlasnik živinarske farme Mitrović.
On je rekao i da bilo koji domaći proizvod retko gde ima da se kupi, jer pravo domaće pile ne bi moglo da se naplati adekvatno.
- Pile koje je uzgojeno na ispravan način, kada se uključi vakcinacija, adekvatna hrana i nega, koštalo bi 1.000 dinara po kilogramu. Kao i meso, sve što je uzgajano i proizvedeno kvalitetno, bež žurbe i veštačkih procesa, generalno bi bilo teško naplativo, jer bi otkupna cena morala da bude dosta veća - zaključio je vlasnik živinarske farme Mitrović.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
