Tokom aprila 2026. godine vrednosti ovog pokazatelja kreću se oko 2,7-2,8% za jednogodišnji Euribor, uz mesečni prosek od oko 2,8%, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu. 

Taj rast dolazi u kontekstu globalnih ekonomskih nestabilnosti i kretanja kamatnih stopa u evrozoni, pa se njegov uticaj brzo preliva i na građane koji imaju kredite vezane za evro. Upravo zbog toga, o tome koliko Euribor utiče na mesečne rate i kako se uopšte formira kamata na kredit, za Blic televiziju govorio je profesor doktor Ivan Arnautović, ekonomista, piše Blic.

On je istakao da se kamata na takve kredite sastoji iz dva dela - promenljivog i fiksnog. Promenljivi deo je upravo euribor, dok je fiksni deo marža banke koja se ne menja tokom otplate kredita.

Kada se ta dva sabiraju, dobija se ukupna kamatna stopa koju klijent plaća. 

Govoreći jednostavnim jezikom, Arnautović je objasnio da je Euribor zapravo kamatna stopa po kojoj banke u evrozoni međusobno pozajmljuju novac. To znači da on predstavlja cenu novca na evropskom tržištu.

Kako se ta cena menja u zavisnosti od ekonomskih kretanja, tako se menja i iznos kamate na kredite koji su za njega vezani.

Zbog toga, kada euribor raste, raste i ukupna kamata, pa samim tim i mesečna rata kredita. Sa druge strane, ako euribor pada, dolazi do smanjenja rate. Upravo zbog te promenljive prirode, krediti vezani za euribor nose određeni rizik, jer njihova cena zavisi od kretanja na tržištu, a ne samo od uslova koje je banka inicijalno ponudila.

Da li uzeti kredit sada?

Govoreći o tome da li je sada pravi trenutak za uzimanje kredita, profesor Arnautović je poručio da se kredit uzima onda kada je zaista potreban, a ne kada su uslovi "idealni". Kako je objasnio, euribor ne treba posmatrati kao nešto fiksno, jer on stalno oscilira - ima svoje periode rasta, ali i pada.

On je to slikovito opisao kao "živo biće", naglašavajući da se, kao i životne okolnosti, i finansijski uslovi stalno menjaju. Trenutni nivo euribora na primer oko 2,5%, uz dodatak marže banke može da dovede do ukupne kamate od oko 5%, ali to ne znači da će tako ostati dugoročno.

Za stambeni kredit od 100.000 evra mesečna rata i do 585 evra

Kao ilustraciju trenutnog stanja, naveo je i primer da za stambeni kredit od 100.000 evra na 25 godina, uz maržu banke od oko 2,5%, mesečna rata može da poraste sa približno 558 na oko 585 evra usled rasta euribora. To pokazuje kako promene ove referentne stope direktno utiču na kućni budžet, ali i da te promene nisu trajne, već podložne budućim kretanjima na tržištu.

Važno je, kako ističe, da se kamata na kredite sa promenljivom stopom redovno usklađuje - najčešće na svakih tri ili šest meseci, u zavisnosti od ugovora. To znači da, ukoliko Euribor u nekom narednom periodu padne, automatski će se smanjiti i mesečna rata kredita.

"Ako vam je potrebna nekretnina, uzmite kredit!"

Zato, prema njegovim rečima, ne treba čekati "savršeni trenutak", jer on u praksi ne postoji. Takođe je ukazao na to da rast rata kredita često prati i rast cena zakupa, pa se dugoročno često ispostavi da je isplativije ulagati u sopstvenu nekretninu nego plaćati kiriju.

- Ako vam je potrebna nekretnina, obavezno uzmite kredit. Ali ja bih samo skrenuo pažnju kako treba uzimati kredit. Treba, mi trenutno imamo nekih 160.000 stambenih kredita u Srbiji. Od tih 160.000, nenaplativih ili problem sa naplatom ima 0,1%, što je na nivou statističke greške. Znači, 600 ljudi kasni u plaćanju kredita. Što znači, ipak ljudi sa nekom odgovornošću uzimaju te kredite, koliko god se nama čini da je to "daj mi šta daš" - ne.

- Druga stvar je da možete uvek da iz kredita izađete, uz određene nadoknade, zavisi od banke do banke, nije to više "plati sad svu kamatu", ne. Možete ga refinansirati, možete ući u jeftiniji aranžman, možete ući, to je već velika stvar.

Kako se Euribor smiruje?

- Uvek je to geopolitička priča, da se smanji pritisak. Imamo rast nafte u Americi, zašto raste nafta kad oni imaju izvorišta? Ne, upravo je to strah, berze, kupovina nafte po ugovorenim cenama čime čine i tamo naftu skupom kao što je trenutno i u Evropi. Tako da se uvek ta kriza prenosi na sve finansijske elemente i ona ne može definitivno, evo da i ohrabrimo - ne može biti doveka. Tako da ako izračunate da je ta rata sad veća za 20 ili nešto evra, puta 30 godina, to sigurno nije dobra računica. Zato što će u jednom momentu on ponovo pasti - rekao je profesor.

Ove dve komponente su ključne za cenu kredita

Za kraj, profesor Arnautović je naglasio da cenu kredita u suštini određuju dve ključne komponente - Euribor i odnos evra i dinara. Dok rast Euribora direktno utiče na povećanje kamate i mesečne rate, stabilan devizni kurs značajno ublažava rizik za građane. Kako je objasnio, Narodna banka Srbije svojim merama održava kurs dinara relativno stabilnim, oko nivoa od 117 dinara za evro, čime se sprečava dodatno opterećenje za dužnike. Zbog toga se najveći deo rizika kod ovih kredita trenutno svodi upravo na kretanje Euribora.

Istovremeno, ukazano je i na širi globalni kontekst. Predstojeće prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda, na kojem će se razgovarati o inflaciji i kamatnim stopama, pokazuje koliko su ove teme trenutno važne na svetskom nivou.

Dodatno, poruka direktorke MMF-a Kristaline Georgijeve da globalni ekonomski rast u optimističnom scenariju neće dostići ni 3,3% ukazuje na usporavanje svetske ekonomije i neizvesnost u narednom periodu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.